Аризона прешла границу

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. априла – У настојању да радикално реши свој проблем са онима који илегално прелазе границу, држава Аризона је, судећи по реакцијама остатка Америке – прешла границу политичке коректности, а можда и грађанских права и уставности.

Ретко се дешава да Бела кућа, као политички центар нације, критикује законе федералних држава, али председник Обама се ипак осетио позваним да у петак то учини, пошто је гувернерка Аризоне потписала ”најрестриктивнији имиграциони закон” у Америци. Уз то, Обама је од Департмана правде затражио да се испитају уставност, могуће кршење грађанских права ”и друге импликације”.

У Аризони је управо озакоњено нешто што досад није била пракса било где у Америци: да полиција буде обавезана да ”основано сумњиве” зауставља и захтфева да ”покажу папире” о томе да су у држави легално. Ако то не успеју, доспевају у затвор.

У новом закону, чији је аутор један прилично ”тврд” републиканац у скупштини Аризоне, илегални боравак је проглашен за кривично дело, а закон ће кршити и сви они који ”илегалце” запошљавају, па чак и они у чијим се возилима затекну.

Досад је у Америци имиграциони статус провераван само ако би се полиција неким позабавила из неких других разлога. Легитимисање на основу ”сумњивости” такође није овдашња пракса: за разлику од Европе, полиција овде не тражи документа без неког видљивог разлога.

Због тога је закон од неких, у брзо разбукталој полемици, назван и ”нацистичким”. Пре свега што подстиче на такозвано ”расно профилисање”. Пошто је ово пре свега мера против ”хиспаника” (појам који се овде користи за све Латино-американце), сумњиви ће бити сви ”браон” боје коже, иако међу њима има и доста америчких држављана.

Званична Аризона се правда да није имала избора, пошто ”Вашингтон не чини ништа да обезбеди границу”. У овом случају, граница (према Мексику) је друга по дужини (после Тексаса). Са Мексиком, одакле долази највећи број илегалних имиграната, граниче се још и Калифорнија и Њу Мексико.

У Аризони, која има око 6 милиона становника, данас је, према проценама Департмента домовинске безбедности, око 460.000 ”илегалаца”. Крајем 2008. било их је чак за 100.000 више, али су се многи, због економске кризе и несташице посла – а ”трбухом за крухом” је и главни разлог ризичног преласка границе – вратили тамо одакле су дошли.

У целој Америци борави укупно 11 милиона људи са нерешеним статусом боравка, што је велики и политички проблем. Претходни председник Џорџ Буш покушао је да то реши новим свеобухватним законом, али није успео због подела у сопственој, републиканској партији. Реформа имиграционог законодавства је и при врху Обаминих приоритета, а после ”испада” у Аризони, најављује се да ће избити у сам врх.

Разлог је што су хиспаници – они који су већ држављани Америке -важан политички блок, који је досад био на његовој страни. С обзиром да су у новембру важни избори за део Конгреса, који би могли да угрозе садашњи већину демократа у оба дома, за очекивати је да ће тај закон бити разлог за нова сучељавања два политичка блока у Вашингтону.

У ширем контексту, доношење ригорозног закона против илегалних имиграната у Аризони део је унутрашњих америчких врења: политичких, економских, па и демографских. Мањине – хиспаници, црнци, Азијати и други – данас су већ 34 одсто становништва, али и у већини у четири државе: Хавајима (75 одсто), Новом Мексику (58), Калифорнији (57), Тексасу (53) и Дистрикту Колумбија који чини главни град, Вашингтон (68). Демографске пројекције показују да ће белци бити у мањини негде средином овог века.

Хиспаника (америчких држављана) данас је 45 милиона, или 15 одсто свих становника и они су највећа мањинска група. Следе црнци (40,7 милиона) и Азијци (15,2 милиона).

Од укупног броја илегалних имиграната, највише их је из Мексика, чак 75 одсто. Са америчке стране границе досад су предузимане готово све замисливе мере да се њихов долазак заустави, од подизања зидова и ограда, до коришћења беспилотних летелица, али је разлика у просперитету између Мексика и богатог суседа и даље неодољиви мамац.

Иако илегални, мексички гастарбајтери су са ове стране пожељни, јер обављају послове које су Американци (бар до избијања ове економске кризе) избегавали: раде углавном у пољопривреди и услужним делатности. Велики делови економија у пограничним државама, укључујући и Аризону, зависни су управо од њих – јер су јефтина радна снага.

У Аризони су се против њих окренули, како се процењује у Вашингтону, више из политичких разлога него било којих других. Умерени републиканци на новембарским изборима ће морати да доказују своју правоверност конзервативној политичкој идеологији пред својим све радикализованијим бирачима, па им је због тога важнија краткорочна добит од публицитета који доноси нови закон, него могућа дугорочна економска штета коју може да изазове.

М. Мишић