Будућност БиХ и МАП

Трагом вести
Шта се променило на Балкану, шта у БиХ, а шта у Алијанси после одлуке министара спољних послова држава чланица НАТО-а да Босна и Херцеговина добије Акциони план, МАП, за чланство у НАТО-у? Практично ништа, јер је остваривање тог МАП-а условљено коначним договором око перспективне непокретне војне имовине у БиХ. А када су паре у питању договор бивших југословенских народа увек иде јако споро.

Заправо, у БиХ је већ било неких договора шта је то перспективна непокретна војна имовина. То би требало да буду пре свега касарне, полигони, команде, земљиште, војне фабрике. Спор је да ли та имовина припада ентитетима или држави БиХ. Како је целокупна покретна имовина пренета у власништво државе БиХ, иако Република Српска има став да је оружје с њене територије само уступљено на коришћење армији БиХ, то је око перспективне непокретне војне имовине спор много већи. Јер, и вредност је много већа. Осим тога, перспективна непокретна војна имовина још се налази на територији Републике Српске, па се у Бањалуци на тај проблем и гледа из тог угла. Република Српска сматра је и формирање заједничке БиХ војске био њен уступак, који Дејтон није предвиђао, па сада још траже и имовину која вреди много. И да је све то, на неки начин, унитаризација БиХ.

Други проблем око МАП-а биће свакако амбиције оних кругова у Сарајеву и иностранству који кроз процес евроатлантских интеграција желе да промене Устав БиХ, тако да лише Републику Српску права на ентитетско гласање. То би значило да би онда РС питање чланства у НАТО-у изнела на референдум. Резултат, по садашњим испитивањима јавности и расположења у РС, не би ишао у корист чланства у Алијанси. 

Наравно, не треба бити сувише циничан и скептичан, БиХ је, заправо, већ годинама неслужбена чланица НАТО-а, пошто НАТО у БиХ има своје базе које користи искључиво по својој вољи, а независно од било каквих одлука у Сарајеву или Бањалуци. Ниједан генерал војске БиХ не може бити постављен на било коју дужност или промовисан у чин генерала без сагласности НАТО-а. Такође, БиХ је годинама и чланица процеса Партнерство за мир, па су војници из БиХ присутни и у Ираку и у Авганистану.

Дакле, што се тиче БиХ, одлука министара спољних послова држава чланица НАТО-а неће нешто битно променити у односима између БиХ и НАТО-а. НАТО је и у Талину показао да брине о БиХ, НАТО је доказао да нешто ради и да се конференције не заказују само ради конференисања. Јер, када већ не можете да упутите МАП Украјини или Грузији можете да га без опасности упутите БиХ. Поготово што то тамо у БиХ нико неће одбити јер то је порука добре воље, неки кажу и „егзистенцијална ствар за БиХ“. Уосталом, НАТО негде мора да се шири, кад не може даље на Исток остаје Балкан.

МАП, или Акциони план за чланство у НАТО-у, једна је од степеница на путу ка атлантским интеграцијама. Колико је МАП формалан, а колико конкретан зависи како од земље кандидата, тако и од тренутне политичке ситуације у региону. На великом самиту у Букурешту, пре неколико година, после завршних говора лидера НАТО-а, срео сам дугогодишњег познаника из Црне Горе. Био је сав озарен, задивљен резултатима самита када је Црна Гора у питању.

„Добро, шта сте то добили сада када сте сви тако весели?“, упитао сам га.

„Добили смо интензивирани дијалог између Црне Горе и НАТО-а.“

„Добро, а шта сте имали до сада?“

„Имали смо интензиван дијалог.“

После је, ето, Црна Гора добила и МАП. Како за све нас на Балкану постоји и мапа пута у ЕУ, наша је будућност очито у МАП-овима.

Ко пре, а ко касније.