Tрампов план као мировна формула са превише непознатих

Имамо веома добре шансе да постигнемо договор и биће то трајни споразум, поручио је јуче амерички председник Доналд Трамп из Беле куће, док су се у Шарм ел Шеику други дан заредом одвијали индиректни преговори између Израела и Хамаса о окончању рата у Гази, уз посредовање САД, Египта и Катара. Египатски званичници изјавили су за Би-Би-Си да је тренутна фаза преговора, на коју су обе стране пристале, усмерена на „стварање теренских услова” за размену која би обухватила ослобађање 20 живих талаца које држи Хамас, као и предају посмртних остатака још 25 особа. Заузврат, Израел би требало да пошаље у Газу око 250 Палестинаца осуђених на доживотни затвор и још 1.700 њих притворених током рата.

Портпарол катарског Министарства спољних послова Маџед ел Ансари изјавио је јуче да би предаја талаца од стране Хамаса значила крај борби, али и да је Израел, према мировном плану америчког председника, већ требало да обустави војне операције.

„Очекујемо резултате у наредним данима када је реч о прекиду ватре”, рекао је Ансари. Ипак, како је оценио, још је прерано доносити коначне закључке, будући да у Трамповом плану о будућности појаса Газе у 20 тачака остаје много нерешених детаља.

Након потенцијалне размене и прекида ватре, две стране би требало да разговарају о другом делу Трамповог плана, који износи визију о управљању и безбедности Газе након рата. То је, међутим, лакше рећи него остварити, не само због неслагања између Израела и Хамаса већ и због спорова унутар палестинског политичког спектра и између Палестинаца и њихових арапских савезника.

Сви се слажу да Трампов план не може бити спроведен без измена, али се не слажу око тога како би те измене требало да изгледају. Једно од централних питања сваког примирја јесте разоружавање Хамаса и обезбеђивање Газе. Већина светских лидера сматра да милитанти треба да положе оружје, али Хамас, за сада, не дели то мишљење. Један арапски дипломата укључен у преговоре рекао је за „Економист” да ће Хамас прихватити прекид ватре само ако је формулација о разоружавању толико неодређена да не може бити спроведена. Првобитна верзија Трамповог плана за примирје који је представио током Генералне скупштине Уједињених нација прошлог месеца одговарала је том опису. Садржала је само једну кратку реченицу у којој се од Хамаса тражи да покаже „пуну посвећеност уништавању и обустављању изградње сваке офанзивне војне инфраструктуре”.

Међутим, након неколико дана интензивних разговора с Израелом, верзија плана коју је амерички председник представио у Белој кући отишла је много даље. Хамас би морао да се одрекне не само „офанзивне инфраструктуре” већ и читаве своје „војне и терористичке опреме”, формулације која обухвата све, од лансера ракета до пиштоља. Страни донатори би финансирали програм откупа оружја од милитаната, а независни посматрачи би надгледали процес.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху тврди да то није предмет преговора. „Хамас ће бити разоружан”, изјавио је 4. октобра у телевизијском обраћању. „То ће се десити или дипломатски, кроз Трампов план, или војно, нашом руком.” Не изненађује што Хамас није прихватио ту формулацију. Његови политички лидери, од којих су многи у Катару, могли би бити спремни на компромис, али војни команданти у Гази желе да задрже макар пушке и лако наоружање. Наводно, неки од њих страхују да се обични борци неће сложити с предајом оружја и да би могли прећи у мање милитантне групе попут Исламског џихада или Комитета народног отпора. Такав сценарио већ има преседан: пре десет година, део разочараних припадника Хамаса придружио се огранцима Исламске државе, верујући да су они одлучнији у борби против Израела.

Такође, ту је и Палестинска самоуправа (ПА), која влада деловима окупиране Западне обале и која би, према Трамповом плану, могла условно добити улогу у администрацији Газе, али уз међународни надзор и као део транзиционог режима. Али ни Хамас ни Израел то не желе. Хамас је обећао да ће власт препустити „палестинском телу независних личности”, а не својим ривалима из Рамале. Са друге стране, израелски премијер инсистира да Газом неће управљати „ни Хамас ни ПА”.

Такође, Трампов план предвиђа међународне снаге, делимично састављене од арапских војника, које би обезбеђивале територију. Али то носи ризик да арапске трупе дођу у оружане сукобе с палестинским милитантима, сценарио који ниједан лидер у региону не жели да види. Ако договор не реши питање разоружавања Хамаса, обнова Газе могла би постати немогућа мисија.

Светска банка је у фебруару проценила да би реконструкција коштала око 53 милијарде. Трамп очекује да богате заливске земље сносе велики део тог трошка. Међутим, лидери Залива месецима му поручују исто: неће плаћати обнову ако верују да би Газа могла поново бити разорена за неколико година. У овом тренутку, преговори почињу да личе на Гордијев чвор. Тога су свесни и посредници из Катара. Иако је портпарол њиховог Министарства спољних послова јуче показао оптимизам у вези са прекидом ватре, изразио је скептицизам према томе шта даље.

„Тренутно постоје препреке у Трамповом плану, и оне укључују имплементацију”, поручили су из Дохе и додали да је још рано говорити о алтернативама уколико Трампов план пропадне.

Хамас назвао 7. октобар „дан славе и успеха за палестински народ”

Јучерашњи преговори у Египту одржани су на другу годишњицу напада Хамаса на фестивал „Супернова”, када је убијено око 1.200 људи. Милитантна група је то јуче назвала „славним даном успеха за палестински народ”. У саопштењу које је објављено поводом годишњице, Хамас је то означио као „значајну прекретницу” у региону, пренео је „Тајмс ов Израел”.

Са друге стране, ова суморна годишњица пада на јеврејски празник Сукот. Већина предузећа у Израелу била је затворена због празника, а влада је одложила званичне комеморације за касније током месеца. Међутим, неки рођаци талаца окупили су се у понедељак увече испред резиденције премијера Нетанјахуа, где су одржали празничну молитву и позвали на окончање сукоба. Еинав Зангкауер, чији је син Матан заробљен у Гази, обратила се америчком председнику Трампу путем видео-поруке са догађаја. „Молим вас, окончајте ову ноћну мору”, рекла је она.

Израел депортовао око 170 пропалестинских активиста

Око 170 чланова флотиле „Глобал Сумуд” депортовано је у понедељак из Израела и упућено ка Грчкој и Словачкој, а међу њима су били и држављанин Србије Огњен Марковић, као и шведска активисткиња Грета Тунберг, саопштено је из израелског Министарства спољних послова. У саопштењу се наводи да су „сва законска права учесника у овој ПР акцији поштована и да ће се са тим наставити”, и додаје да су „лажи које учесници флотиле шире део њихове унапред припремљене кампање лажи”.