Узајамно разочарање

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Готово половина грађана Европске уније противи се пријему Турске у ЕУ, док исто толики проценат подржава улазак Србије, БиХ и Македоније, показује најновије, управо објављено истраживање "Евробарометра". Од западнобалканских држава, Хрватска има највећу подршку за улазак у чланство ЕУ (65 одсто анкетираних житеља Уније) а најмању – Албанија (свега 41 одсто "за" и 44 одсто "против").

Додуше, није свака садашња чланица двадесет петорке једнако расположена према даљем проширењу ЕУ на југоисток. Турску не жели у ЕУ чак 81 одсто Аустријанаца, односно 69 одсто житеља Немачке и Луксембурга, 68 одсто Кипрана и 67 одсто Грка, али само 23 одсто Шпанаца. Србе, Хрвате, Босанце, Македонце и Албанце са добродошлицом би, међу "старим" чланицама ЕУ, најрадије дочекали Грци, Шпанци, Данци, Швеђани, Италијани, Португалци, Ирци и Британци. Али, на другој страни, више од 60 одсто Немаца, Луксембуржана, Француза, Аустријанаца и Финаца радије би да ЕУ остане у садашњим оквирима.

Мада је, у целини, у ЕУ више оних који сматрају да би западнобалканску "петорку" требало примити него оних којима се та идеја не свиђа (45 наспрам 42 одсто), мала разлика у проценту јасно указује на последице замора од претходног проширења.

Занимљиво је да и међу земљама претенденткињама на чланство у ЕУ, опада подршка евроинтеграцији, а расте евроскептицизам. Изузетак су Македонија, где – како показују последњи резултати истраживања Института за демократију из Скопља – чак 94 одсто грађана подржава улазак у ЕУ, и Албанија, у којој тај проценат износи 83 одсто (према подацима Албанског института за међународне студије).

Срби се "охладили"

Каква је, дакле, ситуација у осталим земљама на путу ка ЕУ? У Србији, казује анализа интернет публикације Балканске истраживачке мреже, "Балкан инсајт", подршка јавности чланству Србије у ЕУ опала је са 73 одсто у 2003. години на мање од 60 одсто средином 2006, уз тенденцију даљег пада. У Хрватској и Турској, које су већ почеле преговоре о чланству, подршка уласку у Унију је исподполовична.

Један од разлога што је опредељеност грађана за европске интеграције била чвршћа на почетку процеса може се објаснити оптимизмом и вером у благодети од приступања Унији. Како је време одмицало, обавезе су постајале озбиљније, а очекиване повластице (као што су визне олакшице и издашнија финансијска помоћ) су изостале.

У међувремену порасли су притисци Брисела, и условљавања су постала осетнија од конкретних добитака. У случају Србије, људи верују да ЕУ превише инсистира на сарадњи са хашким трибуналом око изручења Ратка Младића и показује недовољно разумевања за српске интересе на Косову, а заузврат нуди сасвим мале уступке, попут – визних олакшица само за одређене категорије становника, као што су студенти који ће ићи у ЕУ на семинаре или стипендије.

Јелица Минић из невладине организације Европски покрет, како преноси агенција Бета, сматра да је потез Брисела дошао "прекасно" и да ће се планирана либерализација односити тек на 10 до 12 одсто свих студената у Србији, а шта је тек са осталим грађанима? Према истраживању Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ из друге половине 2005. године, за чак 70 одсто грађана Србије слобода кретања је прва асоцијација на помен Европске уније, и све док се не нађу на "белој" шенгенској листи, неће бити уверени да их ЕУ заиста жели у свом кругу.

Нови аспиранти

У међувремену су се Бриселу обратили и неки нови аспиранти на чланство у ЕУ, нимало обесхрабрени неспремношћу житеља Уније да пригрле будуће придошлице из Турске, са Балкана, а камоли из Украјине, Грузије или Јерменије. Под актуелним председавањем Финске, ЕУ је ипак пристала да у октобру усвоји акциони план сарадње са две закавкаске земље (Азербејџан се не помиње), у којем ће се, уз крајње увијену формулацију, поменути могуће проширење Уније у том правцу.

Одушевљени закавкаски лидери на основу овога већ виде своје државе унутар ЕУ за неких десет, петнаест година. Обазриви Финци, не желећи да узалуд подгревају наде, упозоравају да је, реч више о усвајању европских вредности него о будућем чланству у ЕУ. Кијев сматра да је већ надомак тога да Брисел призна њихове "европске аспирације", а Тбилиси обећава "мирно разрешење" конфликта у Абхазији како би доказао своју "проевропску оријентацију".

--------------------------------------------------------------------------

Европски визни режим и према Србији

БУКУРЕШТ – Европски комесар за правосуђе Франко Фратини јуче је у Букурешту позвао румунске власти да "примене стратегију Европске уније у области виза" у односима са својим суседима, попут Србије.

Фратини је рекао да је Румунија "на добром путу" да обезбеди границе по уласку у Европску унију, планираном за јануар 2007. године. "Морам јавно да честитам румунском министру унутрашњих послова Василу Благи на напорима који су учињени како би се обезбедила контрола румунске границе и спречила илегална имиграција", рекао је европски комесар после разговора са Благом.

Фратини је рекао да ће Румунија имати кључну улогу у побољшању контроле границе, захваљујући модернизацији система праћења који је прилагођен европским критеријумима.
(Бета)