Животни стандард одређује рејтинге

За разлику од истраживања јавног мњења рађених ове године, која су углавном показивала благи раст популарности радикала, мање-више стабилан рејтинг Демократске странке и прилично лоше резултате странака владајуће коалиције, последње истраживање агенције "Медијум Галуп" указује на промену тренда у бирачком телу Србије. 

Тако је Нова Србија први пут, откако је после избора 2004. пала испод цензуса, према истраживањима јавног мњења, прескочила "магичну" цифру од пет процената. Популарност довољну да "прође" у парламент тренутно има и Г-17 плус, у односу на претходни месец порастао је знатније и рејтинг Демократске странке Србије (са 10,6 на 14,7 процената), Демократска странка је, са нешто блажим растом (са 22,8 на 23,7 процената), стабилна на другом месту, а Српска радикална странка је и даље најомиљенија у бирачком телу са 30,7 одсто подршке – иако после дужег времена има значајнији пад рејтинга (у јуну је забележила 36 процената подршке).

Попустила омча

Јулско истраживање "Медијум Галупа" говори о нешто значајнијој промени у односу снага између "странака бившег режима" СРС и СПС (који је пао испод цензуса) и такозваног демократског блока. При том, битно је нагласити, није реч о порасту или смањењу апстиненције – процењена излазност бирача је, наиме, према овом истраживању, тек мало већа (41,5 одсто) него претходног месеца (40 одсто).

Србобран Бранковић, директор "Медијум Галупа", објашњава да је реч о апсолутном паду радикалских гласова. Према овом истраживању, дакле, радикале подржава око 850.000 бирача, а у мају су имали, према речима Бранковића, више од милион гласова. Опет, ни значајнији раст рејтинга странака које чине Владу Србије не би требало да им буде разлог за неко велико радовање, сматра Бранковић. Како истиче, чим су могуће такве осцилације, такав раст и падови, сутра опет може бити другачије – то, једноставно, како каже, није аутентична подршка.

Узроке тренутних рејтинга странака Србобран Бранковић је сажео у једну формулу: у једном тренутку Европа је деловала "европскије", радикали "радикалскије".

– Значи, кад нам је попустила та европска омча, кад су отворили могућност наставка преговора на основу Акционог плана, а не на основу уцена у вези са Младићем, то је подстакло онај део наше јавности који је проевропски опредељен, а који је у апстиненцији, да се ипак охрабри на некакав политички активизам. А радикали су изгубили на оној кампањи са Иваном Дулић-Марковић, која је на јасан начин показала да они поново навлаче шешељевску образину на своје лице, значи да се враћају шешељевском имиџу који су у једном тренутку били напустили. Може се спекулисати и са другим разлозима – стабилност динара, застој цена, инфлација која је чак негативна, али мислим да су ово два пресудна разлога – истиче Бранковић.

Део "умерених гласова" који су радикали изгубили, није, наравно, отишао на тотално супротну страну, указује он, него странкама које су им идеолошки ближе (НС, ДСС, Јединствена Србија).

Влада је ипак нешто радила

Избегавајући да коментарише "налазе" колега из других агенција (као и готово сви истраживачи јавног мњења), Ђорђе Вуковић, директор програма у Центру за слободне изборе и демократију, истиче да су "трендови благог раста странака  владиног блока (ДСС, НС, Г-17)" били видљиви и у априлском истраживању Цесида. Према његовом мишљењу, међутим, разлоге за то треба тражити у економској сфери.

– То је нешто што је стандардно у свим земљама транзиције – пред крај треће, у четвртој години владе, она мање или више почиње да бере успехе ако је у међувремену нешто радила. Ова влада је, ипак, нешто радила. Сада бере део успеха у јавном мњењу, као што ће вероватно после ове продаје "Мобтела" и после пара које ће се слити у касу, тај пораст рејтинга владајућих странака бити вероватно већи – истиче Вуковић.

Према његовим речима, за српско бирачко тело кључне теме су повезане за економију и животни стандард – да ли је евро мањи или већи, да ли инфлација постоји, да ли су цене ниже, колико шта кошта, колика је плата. То опредељује 90 одсто бирача и 90 одсто њихових ставова, истиче он.

И Јуриј Бајец, професор Економског факултета у Београду, сматра да су економски параметри утицали на тренутну већу оријентисаност бирача према странкама владе и ДС-у, напомињући да радикали у својим наступима у последње време ретко или никад не помињу свој економски програм.

– Последњих месеци се дешавају позитивне ствари. Инфлација се мало смањила, дошло је до знатних приватизационих прихода, влада је направила читав план како ће те паре потрошити (без обзира на то што економисти упозоравају на опасност од инфлаторног удара), неке паре почињу да се улажу у инфраструктуру. Ради се и у локалу и по регионалним центрима, не само у Београду. Постоји реалан раст плата (у јуну је била у просеку око 22.000 динара). Цене мирују већ два месеца. И даље је велика потрошња кроз потрошачке кредите (иако то може бити опасно). То су конкретне чињенице које можда нису трајног карактера, али су се десиле и с обзиром на приоритете грађана (према анкетама, на првом месту приоритета су економско-социјална питања и незапосленост), свакако су могле да утичу на рејтинг странака – истиче Бајец.

Социолог Владимир Вулетић, са Филозофског факултета у Београду, сматра да је разлог пада радикала, пре свега, у њима самима – нису били присутни у медијском животу, односно нису имали никаквих активности којима би анимирали бираче, а и кад су се појављивали у јавности, чинили су то са обновљеном шешељевском реториком. С друге стране, странке владе, у сарадњи са ДС, успевале су да оставе утисак да се нешто ради по питању Космета и "нормалности" живота, указује Вулетић.

--------------------------------------------------------------------------

Утицај Запада

Србобран Бранковић истиче да наше јавно мњење ни на шта није тако осетљиво као на поступке Запада. "Седамнаест година истражујем јавно мњење у Србији и знам да је то једини фактор, ако изузмемо такав случај као што је убиство премијера, који може да произведе тако крупне обрте у јавном мњењу", наводи Србобран Бранковић. Према његовим речима, правило је да радикали "расту" када се појача притисак са Запада, а кад ослаби притисак – расту демократске странке.

– То је као физички закон акције и реакције. И уопште није тачна претпоставка да ми плашимо свет радикалима, зашто би се свет плашио радикала, ја чак мислим да је обрнуто, да они нас плаше радикалима. Кад хоће да притисну владу – "издејствују" раст радикала – каже Бранковић.