Životni standard određuje rejtinge

Za razliku od istraživanja javnog mnjenja rađenih ove godine, koja su uglavnom pokazivala blagi rast popularnosti radikala, manje-više stabilan rejting Demokratske stranke i prilično loše rezultate stranaka vladajuće koalicije, poslednje istraživanje agencije "Medijum Galup" ukazuje na promenu trenda u biračkom telu Srbije. 

Tako je Nova Srbija prvi put, otkako je posle izbora 2004. pala ispod cenzusa, prema istraživanjima javnog mnjenja, preskočila "magičnu" cifru od pet procenata. Popularnost dovoljnu da "prođe" u parlament trenutno ima i G-17 plus, u odnosu na prethodni mesec porastao je znatnije i rejting Demokratske stranke Srbije (sa 10,6 na 14,7 procenata), Demokratska stranka je, sa nešto blažim rastom (sa 22,8 na 23,7 procenata), stabilna na drugom mestu, a Srpska radikalna stranka je i dalje najomiljenija u biračkom telu sa 30,7 odsto podrške – iako posle dužeg vremena ima značajniji pad rejtinga (u junu je zabeležila 36 procenata podrške).

Popustila omča

Julsko istraživanje "Medijum Galupa" govori o nešto značajnijoj promeni u odnosu snaga između "stranaka bivšeg režima" SRS i SPS (koji je pao ispod cenzusa) i takozvanog demokratskog bloka. Pri tom, bitno je naglasiti, nije reč o porastu ili smanjenju apstinencije – procenjena izlaznost birača je, naime, prema ovom istraživanju, tek malo veća (41,5 odsto) nego prethodnog meseca (40 odsto).

Srbobran Branković, direktor "Medijum Galupa", objašnjava da je reč o apsolutnom padu radikalskih glasova. Prema ovom istraživanju, dakle, radikale podržava oko 850.000 birača, a u maju su imali, prema rečima Brankovića, više od milion glasova. Opet, ni značajniji rast rejtinga stranaka koje čine Vladu Srbije ne bi trebalo da im bude razlog za neko veliko radovanje, smatra Branković. Kako ističe, čim su moguće takve oscilacije, takav rast i padovi, sutra opet može biti drugačije – to, jednostavno, kako kaže, nije autentična podrška.

Uzroke trenutnih rejtinga stranaka Srbobran Branković je sažeo u jednu formulu: u jednom trenutku Evropa je delovala "evropskije", radikali "radikalskije".

– Znači, kad nam je popustila ta evropska omča, kad su otvorili mogućnost nastavka pregovora na osnovu Akcionog plana, a ne na osnovu ucena u vezi sa Mladićem, to je podstaklo onaj deo naše javnosti koji je proevropski opredeljen, a koji je u apstinenciji, da se ipak ohrabri na nekakav politički aktivizam. A radikali su izgubili na onoj kampanji sa Ivanom Dulić-Marković, koja je na jasan način pokazala da oni ponovo navlače šešeljevsku obrazinu na svoje lice, znači da se vraćaju šešeljevskom imidžu koji su u jednom trenutku bili napustili. Može se spekulisati i sa drugim razlozima – stabilnost dinara, zastoj cena, inflacija koja je čak negativna, ali mislim da su ovo dva presudna razloga – ističe Branković.

Deo "umerenih glasova" koji su radikali izgubili, nije, naravno, otišao na totalno suprotnu stranu, ukazuje on, nego strankama koje su im ideološki bliže (NS, DSS, Jedinstvena Srbija).

Vlada je ipak nešto radila

Izbegavajući da komentariše "nalaze" kolega iz drugih agencija (kao i gotovo svi istraživači javnog mnjenja), Đorđe Vuković, direktor programa u Centru za slobodne izbore i demokratiju, ističe da su "trendovi blagog rasta stranaka  vladinog bloka (DSS, NS, G-17)" bili vidljivi i u aprilskom istraživanju Cesida. Prema njegovom mišljenju, međutim, razloge za to treba tražiti u ekonomskoj sferi.

– To je nešto što je standardno u svim zemljama tranzicije – pred kraj treće, u četvrtoj godini vlade, ona manje ili više počinje da bere uspehe ako je u međuvremenu nešto radila. Ova vlada je, ipak, nešto radila. Sada bere deo uspeha u javnom mnjenju, kao što će verovatno posle ove prodaje "Mobtela" i posle para koje će se sliti u kasu, taj porast rejtinga vladajućih stranaka biti verovatno veći – ističe Vuković.

Prema njegovim rečima, za srpsko biračko telo ključne teme su povezane za ekonomiju i životni standard – da li je evro manji ili veći, da li inflacija postoji, da li su cene niže, koliko šta košta, kolika je plata. To opredeljuje 90 odsto birača i 90 odsto njihovih stavova, ističe on.

I Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da su ekonomski parametri uticali na trenutnu veću orijentisanost birača prema strankama vlade i DS-u, napominjući da radikali u svojim nastupima u poslednje vreme retko ili nikad ne pominju svoj ekonomski program.

– Poslednjih meseci se dešavaju pozitivne stvari. Inflacija se malo smanjila, došlo je do znatnih privatizacionih prihoda, vlada je napravila čitav plan kako će te pare potrošiti (bez obzira na to što ekonomisti upozoravaju na opasnost od inflatornog udara), neke pare počinju da se ulažu u infrastrukturu. Radi se i u lokalu i po regionalnim centrima, ne samo u Beogradu. Postoji realan rast plata (u junu je bila u proseku oko 22.000 dinara). Cene miruju već dva meseca. I dalje je velika potrošnja kroz potrošačke kredite (iako to može biti opasno). To su konkretne činjenice koje možda nisu trajnog karaktera, ali su se desile i s obzirom na prioritete građana (prema anketama, na prvom mestu prioriteta su ekonomsko-socijalna pitanja i nezaposlenost), svakako su mogle da utiču na rejting stranaka – ističe Bajec.

Sociolog Vladimir Vuletić, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, smatra da je razlog pada radikala, pre svega, u njima samima – nisu bili prisutni u medijskom životu, odnosno nisu imali nikakvih aktivnosti kojima bi animirali birače, a i kad su se pojavljivali u javnosti, činili su to sa obnovljenom šešeljevskom retorikom. S druge strane, stranke vlade, u saradnji sa DS, uspevale su da ostave utisak da se nešto radi po pitanju Kosmeta i "normalnosti" života, ukazuje Vuletić.

--------------------------------------------------------------------------

Uticaj Zapada

Srbobran Branković ističe da naše javno mnjenje ni na šta nije tako osetljivo kao na postupke Zapada. "Sedamnaest godina istražujem javno mnjenje u Srbiji i znam da je to jedini faktor, ako izuzmemo takav slučaj kao što je ubistvo premijera, koji može da proizvede tako krupne obrte u javnom mnjenju", navodi Srbobran Branković. Prema njegovim rečima, pravilo je da radikali "rastu" kada se pojača pritisak sa Zapada, a kad oslabi pritisak – rastu demokratske stranke.

– To je kao fizički zakon akcije i reakcije. I uopšte nije tačna pretpostavka da mi plašimo svet radikalima, zašto bi se svet plašio radikala, ja čak mislim da je obrnuto, da oni nas plaše radikalima. Kad hoće da pritisnu vladu – "izdejstvuju" rast radikala – kaže Branković.