Пензионер са планете Врачар

Криминал има новог непријатеља. Он је бржи од метка. Снажнији од локомотиве. У стању да спречи пљачку банке. Пензионер са планете Врачар. Супердека.

Нови колега Супермена, Спајдермена и Бананамена има 71. годину. Као и све остале његове млађе колеге, Супердека има свој тајни идентитет. Супермен се крије иза лика новинара Кларка Кента, Спајдермен је фоторепортер Питер Паркер, а Супердека – машински инжењер у пензији.

Шалу на страну, али подухват пензионера М. Д. је вредан сваке похвале. Овај Супердека је изашао из илегале прекјуче када је устао у одбрану новца за исплату пензија. Херојски се супротставио двојици наоружаних разбојника, маскираних хируршким маскама. Голорук их је зауставио, а онда је робинхудовски изјавио: „Не бих се мешао да је овај новац дељен сиротињи, а не маскираним бандитима”.

Херојски подухват Супердеке добија још више на значају када се погледају вести које су стигле из Њујорка пре два дана. Тамо је један бескућник убијен када је прискочио у помоћ жени којој је украдена ташна са рамена. Појурио је за лоповом који га је ударио ножем у груди и стомак. Све су то снимиле безбедносне камере са оближње банке. Када је снимак објавио „Њујорк пост” на свом интернет сајту, америчка и светска јавност су биле шокиране. На снимку се видело како је више десетина људи незаинтересовано прошло поред бескућника који је у мукама умирао на хладном плочнику. Нико га није ни погледао. Хитна помоћ је позвана тек сат и по касније, када више нису постојале ни теоретске шансе да бескућник, који je само хтео да учини добро дело, преживи.

Уопште, данас се ретко ко одлучује да помогне жртвама криминала. Људи углавном окрећу главу на другу страну кад виде да се нешто ружно неком другом дешава. Најбољи пример за то је недавни случај у Бањалуци када су непознати напасници изашли из џипа и претукли познатог доктора. Нико није пришао да помогне. Нико чак није ни запамтио регистарски број џипа којим су се напасници одвезли са места догађаја.

А Србија се одавно дичи солидарношћу са жртвама криминала. Са поносом се већ деценијама прича о храбрости грађана приликом атентата на турског амбасадора Галипа Балкара. Тог 9. марта 1983. године око 11 часова, грађани су, за данашње генерације тешко схватљивом храброшћу и пожртвовањем, покушали да ухвате атентаторе. Том приликом, од хитаца терориста, погинуо је студент Жељко Миливојевић, а пензионисани пуковник Слободан Брајевић тешко је рањен. Полицајац, који се затекао у својој приватној „лади” покушао је да колима обори атентатора који је бежао тадашњим Булеваром револуције, док је његов колега, такође ван дужности, пуцао и тешко ранио једног од бегунаца.

Супердека са Врачара нас је подсетио да је солидарност оно што нас краси. И да нам је дужност да помогнемо жртвама.