Бежање од стварности

Има тренутака, који су заправо цели сати, када гледање телевизије постаје потпуно апсурдна делатност. Тренутно, мртву трку за титулу шампиона бесмислене програмске понуде трче Пинк и Фокс. Не зна се шта је глупље, простачкије, несувислије него оно што се одвија пред камерама у „Фарми”, односно у „Мојој десној руци”. За пристојног човека који држи до себе, до свог времена, до свог гледалачког самопоштовања, ничег иоле подношњивог, а камоли занимљивог, не може бити у игрању газди и слугу међу „звездама естраде” окупљеним на фарми или у афектацијама „певачке звезде” као газдарице која јавно бира своју кућну послугу.

Будући да ови програми упорно опстају, потврђује се да је телевизијска публика оштро издељена. Раздвајају их лични укуси, систем вредности, осећање мере. Зато се не може очекивати да се „преливања” преко таквих вододелница дешавају често.

 Чини се да је гледаност поменутих наслова досегла ниво за који се може очекивати само опадање. Али, шта би могло да повећа гледаност на другој страни, тамо где се, уместо ријалити шоа приређује ток шоу о реалности?

 На примеру емисија од понедељка увече, може се рећи да и њихов садржај растерује од екрана. Свуда, наиме, „тешке теме”, унакрсна оптуживања, узајамни напади политичара и медија... Код Сарапе у „Проблему” на Студију Б посланици по ко зна који пут расправљају о недоличном понашању у парламенту и ружним сценама које из скупштине излазе у јавност. Код Ћосића у „Интервјуу” на Б92, разговор о оспораваној реформи судства, незавршеним пословима, проблематичним пресудама. Код Марића у „Ћирилици”, на ТВ Кошави, претресање криминалних афера, политичких убистава, мафијашких веза преко српско-хрватске границе, а и шире. Код Оливере Јовићевић, пак, у „Упитнику” на РТС-у, преиспитивање политичких контаката на реченом подручју и одмеравање ко се коме када, колико и зашто изињавао за грехе из недавне ратне прошлости...

 А уз све то, целодневни пренос скупштинског заседања!

При том обиљу забрињавајућих повода, питања, потеза, појава који избијају из свих набројених – а по правилу и свих осталих емисија сличног типа – није неочекиван гледалачки замор и отклон од овог програмског тока. Није чудо да се од такве мучне слике стварности бежи у неки други, забавнији свет. Будући да он није ни на фарми ни код Секе, преостају измишљене ТВ приче. Серије. Теленовеле. Ситкоми. Домаћи и страни. И страни канали, наравно. Филмски. Спортски. Историјски ...