Моцарт и још понешто

Joш од 1920. године постоји Салцбург фестивал, основан, пре свега, у славу највећег сина овог лепог аустријског града – Волфганга Амадеуса Моцарта. Сви фестивали били су обојени његовом музиком, овај посебно, јер ово је Година Моцартова, прославља се широм света. "Лето" у Салцбургу, подсетимо, није само музичко, знатан простор у програму имају и драмски догађаји. Ипак, након 250 година, родни град је готово читав оперски опус, и велике и мале радове, овог музичког генија уврстио у фестивалски репертоар. Плус и толике друге његове ноте.

И у време када се Моцарт родио, у Салцбургу је било добре музике која се могла чути на разним местима. Богат музички живот и данас даје печат овом граду, посебно у летњем периоду. Салцбург фестивал 2006, као и они претходни, одржава се на неколико градских позорница. Почео је 24. јула концертом Бечке филхармоније којом је дириговао познати Даниел Баренбоим а завршиће се последњег дана у августу наступом Краљевског оркестра из Амстердама, који ће, дабоме, претежно свирати Моцарта.

У оперском програму један од главних догађаја је гостовање руског сопрана светске каријере, Ане Нетребко, која се публици представља, чак пет пута, као Сузана у "Фигаровој женидби", док насловни лик тумачи Илдебрандо д’Арканђело. Он је, иначе, и Лепорело у такође Моцартовом "Дон Ђованију", кога тумачи Томас Хемпсон. Док смо у овој Амадеусовој оперској причи да поменемо и мање познато дело "La Betulia liberata" ("Ослобођење Ветулије"), које је на програму 18. августа. Ако неко буде у прилици да томе присуствује онда нека зна да ће у главном женском лику, Јудите, видети (и чути) Маријану Мијановић. Рођена у Ваљеву, на београдској Академији студирала је за пијанисту, али је певање превагнуло и запутила се у Холандију на даље музичко школовање. Догађало се то у прошлој деценији, а данас је она певачица са солидним бројем улога остварених на Западу. Рецимо да је, поред осталог, дебитовала и у Париској опери. Лепу интернационалну каријеру остварио је и млади скопски тенор Благој Нацоски, који ће исте вечери певати насловну улогу у опери "Сципионов сан" (Il sogno di Scipione). Да не прескочимо и музику за прво Моцартово сценско дело – "Бастијен и Бастијена", које је написао када му је било само 12 година. На овогодишњем фестивалу реализовано је у сарадњи са градским луткарским позориштем.

Ако смо добро избројали, више од 50 наслова је у програму Салцбург фестивала 2006. Ту је и чувена Берлинска филхармонија, па велики диригент Рикардо Мути, обавезна Камерата Салцбург, оркестар који има и свој сопствени фестивал... Али, да у овој причи не буде све Моцарт и све музика, поменимо и неке каменчиће из драмског фестивалског мозаика. На тој позорници су и домаће и стране представе, и савремене и класичне ствари, попут Шекспировог "Сна летње ноћи" и Молијеровог "Тартифа". Драма Петера Хандкеа, око кога су се недавно ломила копља у позоришту, и не само ту, такође је у програму фестивала његове земље. Реч је о једном старом наслову, "Они изумиру", из раних седамдесетих прошлога века. Рецимо и да је за 23. август заказана светска премијера представе "То није смешно!", чији је аутор Мег Стјуарт, данас уметник у тренду, која је окупила интернационалну екипу извођача из Брисела, Париза, Берлина и Антверпена.