Бехмен негира злочин у Добровољачкој

Од нашег дописника

Сарајево, 28. априла – Градоначелник Сарајева Алија Бехмен сматра да у сарајевској Добровољачкој улици није 3. маја ратне 1992. године извршен злочин над припадницима ЈНА и жели по сваку цену да спречи његово обележавање. Од кантоналног МУП-а јуче је и званично затражио да „забрани најављено обележавање годишњице злочина над колоном ЈНА”.

Градоначелник „мултиетничког” Сарајева, иначе члан СДП-а, у захтеву упућеном челницима полиције, изражава бојазан да би „одржавањем најављене посете могло доћи до озбиљног нарушавања јавног реда, односно сукоба, или насиља ширих размера”. Истовремено их подсећа да се „трећег маја није догодио злочин, него да је Сарајево тај дан одбрањено од напада стране војне силе на територији међународно признате Републике БиХ”.

Представници борачких организација из Републике Српске узвраћају да их не изненађује став градоначелника Сарајева и његова намера да спречи Србе да први пут, након 18 година, дођу у Сарајево и на достојанствен начин обележе злочин на месту на којем се догодио.

 „Ово је само доказ да бошњачка политичка елита није спремна да се суочи са истином односно ратном прошлошћу и почињеним злочинима над Србима у БиХ”, поручују они и упозоравају да би „овакав поступак власти у Сарајеву могао да буде једна врста подстицаја да се представници српских жртава из РС супротставе даљем обележавању страдања Бошњака у РС”.

Председник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз оцењује да су злочин у Добровољачкој и остали догађаји у Сарајеву „трн у оку” садашњим и бившим бошњачким функционерима, јер су „ти догађаји били увертира и одредили карактер рата у БиХ”.

„Из тих разлога Бехмен овако наступа и ми смо, искрено, очекивали да ће се то тако и десити”, каже он.

Потезом градоначелника Сарајева није изненађен ни председник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић, јер је и он мишљења да „Бошњаци нису спремни да се суоче са истином и живе у убеђењу да су они једине жртве рата на овим просторима”.(/slika2)

Први грађанин Сарајева, града који је, према званичним проценама, одавно 95 одсто бошњачки, реаговао је само дан након одржавања састанка чланова Пододбора за обележавање годишњице догађаја у Добровољачкој и представника МУП-а Кантона Сарајево. На овом састанку формално је одобрено обележавање годишњице, остало је само утврђивање „техничких детаља из разлога што се на делу Добровољачке, која је преименована у Хамдије Крешевљаковића, изводе одређени радови”.

Портпарол МУП-а Кантона Сарајево Ирфан Нефић није желео да за „Политику” коментарише новонасталу ситуацију јер није, како је рекао, упознат са захтевом градоначелника.

Алија Бехмен јуче је одржао и конференцију за новинаре на којој није дозволио да му се постављају питања због чега је реаговала, између осталих, и новинарка „Независних новина” на шта јој је Бехменов саветник за медије одговорио „Надам се да тако протестујеш и у Бањалуци, код Мила”, мислећи највероватније на премијера РС Милорада Додика.

Душанка Станишић

----------------------------------------------------

Тест толеранције „мултиетничког” Сарајева

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 28. априла – Ако обележавање годишњице страдања припадника бивше Југословенске народне армије у сарајевској Добровољачкој улици буде забрањено, то ће бити доказ да је Сарајево град чија је политичка и етничка структура једнонационална и да у њему нема толеранције, изјавио је данас новинарима у Бањалуци председник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић.(/slika3)

Коментаришући захтев градоначелника Сарајева Алије Бехмена, упућен Министарству унутрашњих послова Кантона Сарајево да 3. маја забрани обележавање годишњице злочина у Добровољачкој улици, Радојичић је казао да је то „тест толеранције за такозвано мултиетничко Сарајево, који треба да покаже да ли овај град има или нема дух толеранције и мултиетничности”. Он је додао да је у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године почињен ратни злочин, али он „нажалост није добио судски епилог”.

О односима Републике Српске и Србије, после потписивања Истанбулске декларације, Радојичић је истакао да стратешки интерес две стране, као што је одржавање блиских и свестраних веза Бањалуке и Београда, не треба мешати са дневном политиком. У том контексту он је додао да власт у Београду „води политику земље која је кључни фактор на Балкану”.

„Њен референтни угао гледања је другачији од нашег, јер се ми константно боримо са проблемима и односима на релацији Бањалука–Сарајево, који су делом везани за ратну прошлост, а делом за различите платформе о уставном уређењу Босне и Херцеговине”, нагласио је Радојичић.

Председник републичког парламента је скренуо пажњу на чињеницу да Сарајево није искрен партнер јер су на сарајевској политичкој сцени „исти људи који су владали у рату и исте политике и иста размишљања која су била деведесетих година, док је у Загребу и Београду дошло до персоналних и других промена”.

Радојичић је навео да после сваког геста добре воље из Београда уследи негативна реакција из Сарајева. „Упозоравамо наше пријатеље у Београду да, по свему судећи, док је садашња гарнитура у Сарајеву, тамо немају искреног партнера и саговорника и да ће наилазити на низ проблема са којима се Бањалука у унутрашњим питањима стално сусреће”, рекао је Игор Радојичић.

Б. Марић