Behmen negira zločin u Dobrovoljačkoj

Od našeg dopisnika

Sarajevo, 28. aprila – Gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen smatra da u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici nije 3. maja ratne 1992. godine izvršen zločin nad pripadnicima JNA i želi po svaku cenu da spreči njegovo obeležavanje. Od kantonalnog MUP-a juče je i zvanično zatražio da „zabrani najavljeno obeležavanje godišnjice zločina nad kolonom JNA”.

Gradonačelnik „multietničkog” Sarajeva, inače član SDP-a, u zahtevu upućenom čelnicima policije, izražava bojazan da bi „održavanjem najavljene posete moglo doći do ozbiljnog narušavanja javnog reda, odnosno sukoba, ili nasilja širih razmera”. Istovremeno ih podseća da se „trećeg maja nije dogodio zločin, nego da je Sarajevo taj dan odbranjeno od napada strane vojne sile na teritoriji međunarodno priznate Republike BiH”.

Predstavnici boračkih organizacija iz Republike Srpske uzvraćaju da ih ne iznenađuje stav gradonačelnika Sarajeva i njegova namera da spreči Srbe da prvi put, nakon 18 godina, dođu u Sarajevo i na dostojanstven način obeleže zločin na mestu na kojem se dogodio.

 „Ovo je samo dokaz da bošnjačka politička elita nije spremna da se suoči sa istinom odnosno ratnom prošlošću i počinjenim zločinima nad Srbima u BiH”, poručuju oni i upozoravaju da bi „ovakav postupak vlasti u Sarajevu mogao da bude jedna vrsta podsticaja da se predstavnici srpskih žrtava iz RS suprotstave daljem obeležavanju stradanja Bošnjaka u RS”.

Predsednik Boračke organizacije RS Pantelija Ćurguz ocenjuje da su zločin u Dobrovoljačkoj i ostali događaji u Sarajevu „trn u oku” sadašnjim i bivšim bošnjačkim funkcionerima, jer su „ti događaji bili uvertira i odredili karakter rata u BiH”.

„Iz tih razloga Behmen ovako nastupa i mi smo, iskreno, očekivali da će se to tako i desiti”, kaže on.

Potezom gradonačelnika Sarajeva nije iznenađen ni predsednik Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS Nedeljko Mitrović, jer je i on mišljenja da „Bošnjaci nisu spremni da se suoče sa istinom i žive u ubeđenju da su oni jedine žrtve rata na ovim prostorima”.(/slika2)

Prvi građanin Sarajeva, grada koji je, prema zvaničnim procenama, odavno 95 odsto bošnjački, reagovao je samo dan nakon održavanja sastanka članova Pododbora za obeležavanje godišnjice događaja u Dobrovoljačkoj i predstavnika MUP-a Kantona Sarajevo. Na ovom sastanku formalno je odobreno obeležavanje godišnjice, ostalo je samo utvrđivanje „tehničkih detalja iz razloga što se na delu Dobrovoljačke, koja je preimenovana u Hamdije Kreševljakovića, izvode određeni radovi”.

Portparol MUP-a Kantona Sarajevo Irfan Nefić nije želeo da za „Politiku” komentariše novonastalu situaciju jer nije, kako je rekao, upoznat sa zahtevom gradonačelnika.

Alija Behmen juče je održao i konferenciju za novinare na kojoj nije dozvolio da mu se postavljaju pitanja zbog čega je reagovala, između ostalih, i novinarka „Nezavisnih novina” na šta joj je Behmenov savetnik za medije odgovorio „Nadam se da tako protestuješ i u Banjaluci, kod Mila”, misleći najverovatnije na premijera RS Milorada Dodika.

Dušanka Stanišić

----------------------------------------------------

Test tolerancije „multietničkog” Sarajeva

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka, 28. aprila – Ako obeležavanje godišnjice stradanja pripadnika bivše Jugoslovenske narodne armije u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici bude zabranjeno, to će biti dokaz da je Sarajevo grad čija je politička i etnička struktura jednonacionalna i da u njemu nema tolerancije, izjavio je danas novinarima u Banjaluci predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić.(/slika3)

Komentarišući zahtev gradonačelnika Sarajeva Alije Behmena, upućen Ministarstvu unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo da 3. maja zabrani obeležavanje godišnjice zločina u Dobrovoljačkoj ulici, Radojičić je kazao da je to „test tolerancije za takozvano multietničko Sarajevo, koji treba da pokaže da li ovaj grad ima ili nema duh tolerancije i multietničnosti”. On je dodao da je u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine počinjen ratni zločin, ali on „nažalost nije dobio sudski epilog”.

O odnosima Republike Srpske i Srbije, posle potpisivanja Istanbulske deklaracije, Radojičić je istakao da strateški interes dve strane, kao što je održavanje bliskih i svestranih veza Banjaluke i Beograda, ne treba mešati sa dnevnom politikom. U tom kontekstu on je dodao da vlast u Beogradu „vodi politiku zemlje koja je ključni faktor na Balkanu”.

„Njen referentni ugao gledanja je drugačiji od našeg, jer se mi konstantno borimo sa problemima i odnosima na relaciji Banjaluka–Sarajevo, koji su delom vezani za ratnu prošlost, a delom za različite platforme o ustavnom uređenju Bosne i Hercegovine”, naglasio je Radojičić.

Predsednik republičkog parlamenta je skrenuo pažnju na činjenicu da Sarajevo nije iskren partner jer su na sarajevskoj političkoj sceni „isti ljudi koji su vladali u ratu i iste politike i ista razmišljanja koja su bila devedesetih godina, dok je u Zagrebu i Beogradu došlo do personalnih i drugih promena”.

Radojičić je naveo da posle svakog gesta dobre volje iz Beograda usledi negativna reakcija iz Sarajeva. „Upozoravamo naše prijatelje u Beogradu da, po svemu sudeći, dok je sadašnja garnitura u Sarajevu, tamo nemaju iskrenog partnera i sagovornika i da će nailaziti na niz problema sa kojima se Banjaluka u unutrašnjim pitanjima stalno susreće”, rekao je Igor Radojičić.

B. Marić