Ћутало се само о Аранђеловцу

Од четвртка у поноћ због избора у Аранђеловцу медији су морали да се држе закона и не преносе поруке које се тичу тих избора. Изборна тишина ипак није спречила изузетну активност политичара претходног викенда.

Са изборних скупштина опозиционе Српске напредне странке и чланице владајућег блока Партије уједињених пензионера у суботу и недељу лидери готово свих парламентарних странака су, свако из свог табора, послали поруке јединства, снаге, одлучности… Шеф државе и лидер Демократске странке Борис Тадић дошао је на скупштину ПУПС-а из Лесковца, где је са Ивицом Дачићем и Расимом Љајићем обилазио подручја која су већ дуже време поплављена. Председница Скупштине Славица Ђукић-Дејановић у петак је открила споменик краљици Драги Обреновић у Горњем Милановцу, а њене страначке колеге Милутин Мркоњић и Жарко Обрадовић отворили су новоизграђену улицу, односно реновирану зграду гимназије.

И док за неке политичке аналитичаре све ове активности значе директно кршење регуларности избора у Аранђеловцу, законске одредбе говоре друго. У Републичкој радиодифузној агенцији, која прати да ли се електронски медији придржавају изборне регулативе (за штампане медије не постоји регулаторно тело), кажу да није било кршења предизборне тишине у последње време, нити је било пријава за кршење изборне тишине. То се односи и на изборе у Аранђеловцу, али и у другим општинама, каже портпарол РРА Срба Богдановић.

Када је реч о томе да ли неки од догађаја претходног викенда (или од оних који су се догађали уз неке од претходних локалних избора) заправо значе кршење изборне ћутње, Богдановић каже: „Не можете да зауставите политички живот у земљи зато што су у некој општини избори. То постоји свуда у свету – политичари негде оду па то представе као политичку, државничку, хуманитарну или не знам какву активност, али не шаљу јасне предизборне поруке. Ми не можемо да спречимо политичаре да то раде, али ако би емитери преносили политичке догађаје са којих актери шаљу поруке које су у вези са конкретним изборима, онда то може да буде оцењено као прекршај предизборне тишине.”

И Марко Благојевић, оперативни директор Цесида, сматра да поменути догађаји формално не значе кршење правила о изборној ћутњи „из простог разлога што су локални избори замишљени као локални избори” и додаје: „Сад, што они код нас имају национални значај, то је сасвим друго питање.”

Неки од актера поменутих догађаја негирају било какву њихову повезаност са изборима у Аранђеловцу. У кабинету председнице парламента кажу да је „манифестација планирана пре годину дана, када је започето стварање споменика Драги Обреновић, а 23. април је дан када се обележавају два догађаја – Дан општине Горњи Милановац и годишњица Другог српског устанка”.

У кабинету председника Тадића истичу да није било никаквог темпирања догађаја и да би председник у петак ишао у Лесковац да није имао заказан догађај у Нишу. У суботу је био у Истанбулу, дошао у један сат ноћу и већ у четири сата кренуо аутомобилом за Лесковац. Функционер ПУПС-а Момо Чолаковић каже да је редовна изборна скупштина те странке планирана за април још пре шест месеци, док још нису били ни расписани избори у Аранђеловцу, а 25. априла је била слободна сала Центра „Сава”.

И Игор Мировић, члан Председништва СНС-а, тврди да изборна скупштина напредњака није имала никакве везе са изборима у Аранђеловцу и да је овај термин одређен у октобру–новембру прошле године, пошто је скупштина већ два пута отказивана. Са оваквих скупова се ипак шаљу одређене поруке, макар индиректне. Колико оне значе за опредељење бирача на одређеним локалним изборима, могу ли овакве активности да утичу на ток неких локалних избора? Момо Чолаковић сматра да свакако могу да утичу, а Мировић оцењује да такве манифестације могу да имају врло мали значај за локалне изборе.

Истичући да се државним функционерима не може забранити да раде свој посао у време избора или предизборне ћутње, Марко Благојевић указује да је ћутња (која треба да допринесе да се бирачи одморе од кампање, да им се утисци мало слегну и да хладне главе одлуче за кога ће да гласају) имала смисла раније, али да сада има све мање, с обзиром на то, рецимо, да ни на који начин не обавезује Интернет који је све раширенији медиј, а партије се упињу из све снаге да нађу начин да је заобиђу.

„Изборна ћутња брани јавне скупове, извештаје медија о активностима политичких партија и пропагандни материјал на 50 метара удаљености. Дакле, дељење летака, билборди, чак и телефонске кампање, или кампање од куће до куће – све је то допуштено све док се не ради у радијусу од 50 метара од изборног места. СМС кампање су такође дозвољене. Још једном из перспективе данашњице треба да се прођу та правила, да се види да ли још имају смисла, да ли је уопште могуће обезбедити изборну тишину доследно и до краја”, указује Благојевић.

Б. Баковић