Ćutalo se samo o Aranđelovcu

Od četvrtka u ponoć zbog izbora u Aranđelovcu mediji su morali da se drže zakona i ne prenose poruke koje se tiču tih izbora. Izborna tišina ipak nije sprečila izuzetnu aktivnost političara prethodnog vikenda.

Sa izbornih skupština opozicione Srpske napredne stranke i članice vladajućeg bloka Partije ujedinjenih penzionera u subotu i nedelju lideri gotovo svih parlamentarnih stranaka su, svako iz svog tabora, poslali poruke jedinstva, snage, odlučnosti… Šef države i lider Demokratske stranke Boris Tadić došao je na skupštinu PUPS-a iz Leskovca, gde je sa Ivicom Dačićem i Rasimom Ljajićem obilazio područja koja su već duže vreme poplavljena. Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović u petak je otkrila spomenik kraljici Dragi Obrenović u Gornjem Milanovcu, a njene stranačke kolege Milutin Mrkonjić i Žarko Obradović otvorili su novoizgrađenu ulicu, odnosno renoviranu zgradu gimnazije.

I dok za neke političke analitičare sve ove aktivnosti znače direktno kršenje regularnosti izbora u Aranđelovcu, zakonske odredbe govore drugo. U Republičkoj radiodifuznoj agenciji, koja prati da li se elektronski mediji pridržavaju izborne regulative (za štampane medije ne postoji regulatorno telo), kažu da nije bilo kršenja predizborne tišine u poslednje vreme, niti je bilo prijava za kršenje izborne tišine. To se odnosi i na izbore u Aranđelovcu, ali i u drugim opštinama, kaže portparol RRA Srba Bogdanović.

Kada je reč o tome da li neki od događaja prethodnog vikenda (ili od onih koji su se događali uz neke od prethodnih lokalnih izbora) zapravo znače kršenje izborne ćutnje, Bogdanović kaže: „Ne možete da zaustavite politički život u zemlji zato što su u nekoj opštini izbori. To postoji svuda u svetu – političari negde odu pa to predstave kao političku, državničku, humanitarnu ili ne znam kakvu aktivnost, ali ne šalju jasne predizborne poruke. Mi ne možemo da sprečimo političare da to rade, ali ako bi emiteri prenosili političke događaje sa kojih akteri šalju poruke koje su u vezi sa konkretnim izborima, onda to može da bude ocenjeno kao prekršaj predizborne tišine.”

I Marko Blagojević, operativni direktor Cesida, smatra da pomenuti događaji formalno ne znače kršenje pravila o izbornoj ćutnji „iz prostog razloga što su lokalni izbori zamišljeni kao lokalni izbori” i dodaje: „Sad, što oni kod nas imaju nacionalni značaj, to je sasvim drugo pitanje.”

Neki od aktera pomenutih događaja negiraju bilo kakvu njihovu povezanost sa izborima u Aranđelovcu. U kabinetu predsednice parlamenta kažu da je „manifestacija planirana pre godinu dana, kada je započeto stvaranje spomenika Dragi Obrenović, a 23. april je dan kada se obeležavaju dva događaja – Dan opštine Gornji Milanovac i godišnjica Drugog srpskog ustanka”.

U kabinetu predsednika Tadića ističu da nije bilo nikakvog tempiranja događaja i da bi predsednik u petak išao u Leskovac da nije imao zakazan događaj u Nišu. U subotu je bio u Istanbulu, došao u jedan sat noću i već u četiri sata krenuo automobilom za Leskovac. Funkcioner PUPS-a Momo Čolaković kaže da je redovna izborna skupština te stranke planirana za april još pre šest meseci, dok još nisu bili ni raspisani izbori u Aranđelovcu, a 25. aprila je bila slobodna sala Centra „Sava”.

I Igor Mirović, član Predsedništva SNS-a, tvrdi da izborna skupština naprednjaka nije imala nikakve veze sa izborima u Aranđelovcu i da je ovaj termin određen u oktobru–novembru prošle godine, pošto je skupština već dva puta otkazivana. Sa ovakvih skupova se ipak šalju određene poruke, makar indirektne. Koliko one znače za opredeljenje birača na određenim lokalnim izborima, mogu li ovakve aktivnosti da utiču na tok nekih lokalnih izbora? Momo Čolaković smatra da svakako mogu da utiču, a Mirović ocenjuje da takve manifestacije mogu da imaju vrlo mali značaj za lokalne izbore.

Ističući da se državnim funkcionerima ne može zabraniti da rade svoj posao u vreme izbora ili predizborne ćutnje, Marko Blagojević ukazuje da je ćutnja (koja treba da doprinese da se birači odmore od kampanje, da im se utisci malo slegnu i da hladne glave odluče za koga će da glasaju) imala smisla ranije, ali da sada ima sve manje, s obzirom na to, recimo, da ni na koji način ne obavezuje Internet koji je sve rašireniji medij, a partije se upinju iz sve snage da nađu način da je zaobiđu.

„Izborna ćutnja brani javne skupove, izveštaje medija o aktivnostima političkih partija i propagandni materijal na 50 metara udaljenosti. Dakle, deljenje letaka, bilbordi, čak i telefonske kampanje, ili kampanje od kuće do kuće – sve je to dopušteno sve dok se ne radi u radijusu od 50 metara od izbornog mesta. SMS kampanje su takođe dozvoljene. Još jednom iz perspektive današnjice treba da se prođu ta pravila, da se vidi da li još imaju smisla, da li je uopšte moguće obezbediti izbornu tišinu dosledno i do kraja”, ukazuje Blagojević.

B. Baković