Имовинска карта

У чему је проблем да поштен човек каже шта све поседује и како је то стекао. Прецизније речено, у чему је проблем да политичар каже шта све поседује, ако је то стекао поштено?

Рекло би се да би најприродније било да политичар питање типа: "Одакле Вам све то?", јавности потанко и без врдања објасни шта он и његова најужа породица имају и како су то стекли. Још ако целу причу поткрепи документима (зашто би му ико веровао само на реч), решио је проблем. И још стекао морално право да тражи да његов пример следе и други.

Изгледа као најједноставније решење, али ипак се ниједан политичар у Србији још није одлучио да га примени.

Уместо тога, неки ће се од таквог питања бранити ћутањем и чекати да се њихов случај заборави и да га прекрије нова афера. Други ће покушати да скрену пажњу јавности са себе на друге. То је, рецимо, покушао да уради заменик лидера Српске радикалне странке Томислав Николић, када је, одговарајући на питања новинара да ли је тачно да поседује два стана вредна око 350.000 евра и одакле му, рекао да таква питања треба постављати и другима. На пример, Драгану Ђиласу, директору Народне канцеларије, који, према Николићевим речима, у Београду зида пословну зграду вредну десет милиона евра. Министар културе Драган Којадиновић указао је на имовину уредника листа који му је поставио питање о куповини стана.

Ако су баш упорни, знатижељним новинарима политичари ће дати неку тешко проверљиву информацију о свом имовинском стању и успут одржати придику.

Тако је Томислав Николић рекао да има само један стан и запретио новинарима да не узнемиравају чланове његове породице таквим питањима. Ова придика можда и не би била спорна да не долази од човека који води странку чији се активисти не либе да вређају чланове туђих породица и да Закон о спречавању сукоба интереса не подразумева обавезу функционера да наведу и имовину најближих сродника.

Министри привреде и културе Предраг Бубало и Драган Којадиновић јавности су саопштили да су нове станове купили на кредит. И тачка. Услови кредита су, наравно, пословна тајна и нису за новине.

Ни демократа Драган Ђилас није био ништа отворенији када је реч о згради коју му радикал Николић приписује. У свом реаговању на "Политикин" извештај са Николићеве конференције за новинаре, он је оптужио наш лист за непрофесионализам, јер смо, како је навео у писму, објавили неистиниту тврдњу без проверавања, не дозволивши нападнутој страни да одговори.  

Да оставимо сада по страни дилему да ли човеку који је више пута поновио да се у Србији дневно украде пет милиона евра, а да тако крупну оптужбу није поткрепио одговарајућом документацијом, приличи да држи лекције о објављивању непроверених информација.

Тек, Ђиласово писмо смо објавили, али, нажалост, из тих неколико реченица наши читаоци ће тешко моћи да разаберу да ли је неистина само то да зграда вреди десет милиона евра (колико вреди – милион, два, пет?) или то да он уопште гради неки пословни објекат.