Судска сахрана Јукоса

Укивање "последњег ексера у посмртни ковчег", ламентира московска штампа, трудећи се да дочара атмосферу коначног опроштаја Русије с Јукосом – још не тако давно, водећом нафтном компанијом у власништву Ходорковског, којој је судска арбитража у престоници овог уторка одредила банкрот.

Пресуда арбитраже следи после захтева поверилаца да им се допусти наплата нешто више од осамнаест милијарди долара, продајом Јукосове имовине "на добош", на лицитацији под надзором судом одређеног извршиоца. Диригент чија ће палица усклађивати тај посмртни марш је Едуард Ребган, човек који је досадашњом припремом за овај чин руководио као принудни менаџер.

Прва, у посмртној колони Јукосових поверилаца, следи Федерална пореска управа, с правоснажним потраживањем од чак 13,1 милијардом долара. Следећи за руским порезницима је, сада Росњефтов Југањскњефтегаз – некада најдрагоценије сибирско поље милијардера Ходорковског, са испумпавањем од два милиона барела петролеја на дан, који потражује четири милијарде долара. И најзад, ту су још Томскњефт и Самарањефтегаз – погони које формално контролише Јукос, али и сами траже наплату дуга, први 460 милиона, а други 69 милиона долара у рубљама.

Првом ко наиђе

Укупно – Јукосу је сабрано 18,2 милиона долара неизмиреног дуговања. Свега пола милиона долара више, у односу на судски процењену вредност његове преостале имовине (17,7 милиона). Али, та незнатна и у сваком случају вештачки створена разлика – ако би било воље да се чује и оно што кажу стручњаци за процену, јер они то што се продаје вреднују чак 40 одсто више – служи као повод за продају имања компаније "првом ко наиђе".

О томе који је то срећник који ће на путу наићи на расуте бисере, нема нагађања. Одмах иза угла, ту већ чекају Гаспром и Росњефт, познате фирме у власништву државе. Уколико се докопа Томскњефта и Самарањефтегаза, у шта не треба сумњати ("Задатак ликвидационог менаџера је да што пре прода имовину и намири дугове, а не да чека на најповољније тржишне услове!", коментарисао је адвокат Јукоса Холинер) – Росњефт ће претећи тренутно водећи руски Лукоил.

Овим чином, "случај Јукос" почет покушајем Ходорковског да се политички супротстави Кремљу, а да нафтна поља која је у Јељциновој приватизацији добио за 309,1 милион долара прода америчким компанијама – одлаже се у архиву.

Судска сага, почета хапшењем Јукосовог шефа за безбедност Пичугина (на дугогодишњој робији због више убистава), трајала је 1.139 дана. Крунисана је повраћајем петролеја у претежно власништво државе и упућивањем у Сибир и самог Ходорковског – да издржи осам година затвора. Осуђен је за дела проневере и утаје пореза.

Порука олигархији

"Случајем Ходорковски" Кремљ је опоменуо домаћу олигархију да одмакне руке од власти и покушаја да она диктира политику.

Заинтересован за извоз нафте у САД и Кину, Ходорковски је покушао да бојкотује стратегију трогодишњег паузирања у придодавању извозних капацитета, смишљену да би се Министарству финансија пружила могућност да већим пореским захватањем ојача резерве, реши социјалне задатке и покуша да подстакне развој руских прерађивачких индустрија – што је заиста и учињено.

Наилазећи на отпор постојеће, Ходорковски је покушао да прибави "бољу власт". Уложио је новац у партије Путинових политичких противника, настојећи да на изборима 2003. "произведе парламент" који би одбацио пројекат шефа државе. Међутим, није успео, иследници су били бржи.

До тог тренутка, Михајил Ходорковски је био најбогатији Рус на Форбсовој листи милијардера света. На том месту наследио га је Роман Абрамович, јуноша који је до тзв. првог капитала дошао на дословно исти начин, али је, како се показало, боље разумео менталитет Путинове власти. Схвативши да је враћање нафте под контролу државе политика Кремља, Абрамович је свој Сибњефт продао назад за понуђених тринаест милијарди долара.

Новац Ходорковског и везе милијардера у САД помогли су да питање Јукоса и његовог власника прерасте у међународну политичку аферу. Она је веома угрозила, али ипак није пореметила односе Русије и САД. Сада је томе крај. Или, како је у уторак изјавио Јевгениј Јасин, Јељцинов гувернер и лични пријатељ Ходорковског: "То није крај, то је сахрана."