Sudska sahrana Jukosa

Ukivanje "poslednjeg eksera u posmrtni kovčeg", lamentira moskovska štampa, trudeći se da dočara atmosferu konačnog oproštaja Rusije s Jukosom – još ne tako davno, vodećom naftnom kompanijom u vlasništvu Hodorkovskog, kojoj je sudska arbitraža u prestonici ovog utorka odredila bankrot.

Presuda arbitraže sledi posle zahteva poverilaca da im se dopusti naplata nešto više od osamnaest milijardi dolara, prodajom Jukosove imovine "na doboš", na licitaciji pod nadzorom sudom određenog izvršioca. Dirigent čija će palica usklađivati taj posmrtni marš je Eduard Rebgan, čovek koji je dosadašnjom pripremom za ovaj čin rukovodio kao prinudni menadžer.

Prva, u posmrtnoj koloni Jukosovih poverilaca, sledi Federalna poreska uprava, s pravosnažnim potraživanjem od čak 13,1 milijardom dolara. Sledeći za ruskim poreznicima je, sada Rosnjeftov Juganjsknjeftegaz – nekada najdragocenije sibirsko polje milijardera Hodorkovskog, sa ispumpavanjem od dva miliona barela petroleja na dan, koji potražuje četiri milijarde dolara. I najzad, tu su još Tomsknjeft i Samaranjeftegaz – pogoni koje formalno kontroliše Jukos, ali i sami traže naplatu duga, prvi 460 miliona, a drugi 69 miliona dolara u rubljama.

Prvom ko naiđe

Ukupno – Jukosu je sabrano 18,2 miliona dolara neizmirenog dugovanja. Svega pola miliona dolara više, u odnosu na sudski procenjenu vrednost njegove preostale imovine (17,7 miliona). Ali, ta neznatna i u svakom slučaju veštački stvorena razlika – ako bi bilo volje da se čuje i ono što kažu stručnjaci za procenu, jer oni to što se prodaje vrednuju čak 40 odsto više – služi kao povod za prodaju imanja kompanije "prvom ko naiđe".

O tome koji je to srećnik koji će na putu naići na rasute bisere, nema nagađanja. Odmah iza ugla, tu već čekaju Gasprom i Rosnjeft, poznate firme u vlasništvu države. Ukoliko se dokopa Tomsknjefta i Samaranjeftegaza, u šta ne treba sumnjati ("Zadatak likvidacionog menadžera je da što pre proda imovinu i namiri dugove, a ne da čeka na najpovoljnije tržišne uslove!", komentarisao je advokat Jukosa Holiner) – Rosnjeft će preteći trenutno vodeći ruski Lukoil.

Ovim činom, "slučaj Jukos" počet pokušajem Hodorkovskog da se politički suprotstavi Kremlju, a da naftna polja koja je u Jeljcinovoj privatizaciji dobio za 309,1 milion dolara proda američkim kompanijama – odlaže se u arhivu.

Sudska saga, početa hapšenjem Jukosovog šefa za bezbednost Pičugina (na dugogodišnjoj robiji zbog više ubistava), trajala je 1.139 dana. Krunisana je povraćajem petroleja u pretežno vlasništvo države i upućivanjem u Sibir i samog Hodorkovskog – da izdrži osam godina zatvora. Osuđen je za dela pronevere i utaje poreza.

Poruka oligarhiji

"Slučajem Hodorkovski" Kremlj je opomenuo domaću oligarhiju da odmakne ruke od vlasti i pokušaja da ona diktira politiku.

Zainteresovan za izvoz nafte u SAD i Kinu, Hodorkovski je pokušao da bojkotuje strategiju trogodišnjeg pauziranja u pridodavanju izvoznih kapaciteta, smišljenu da bi se Ministarstvu finansija pružila mogućnost da većim poreskim zahvatanjem ojača rezerve, reši socijalne zadatke i pokuša da podstakne razvoj ruskih prerađivačkih industrija – što je zaista i učinjeno.

Nailazeći na otpor postojeće, Hodorkovski je pokušao da pribavi "bolju vlast". Uložio je novac u partije Putinovih političkih protivnika, nastojeći da na izborima 2003. "proizvede parlament" koji bi odbacio projekat šefa države. Međutim, nije uspeo, islednici su bili brži.

Do tog trenutka, Mihajil Hodorkovski je bio najbogatiji Rus na Forbsovoj listi milijardera sveta. Na tom mestu nasledio ga je Roman Abramovič, junoša koji je do tzv. prvog kapitala došao na doslovno isti način, ali je, kako se pokazalo, bolje razumeo mentalitet Putinove vlasti. Shvativši da je vraćanje nafte pod kontrolu države politika Kremlja, Abramovič je svoj Sibnjeft prodao nazad za ponuđenih trinaest milijardi dolara.

Novac Hodorkovskog i veze milijardera u SAD pomogli su da pitanje Jukosa i njegovog vlasnika preraste u međunarodnu političku aferu. Ona je veoma ugrozila, ali ipak nije poremetila odnose Rusije i SAD. Sada je tome kraj. Ili, kako je u utorak izjavio Jevgenij Jasin, Jeljcinov guverner i lični prijatelj Hodorkovskog: "To nije kraj, to je sahrana."