Први удар на крпеље

Док чекамо комарце, мада извештаји тврде да су и они почели да се појављују у појединим деловима града, већ напада једна врста крвопија – крпељи. Авала, Кошутњак и Топчидер су у току марта и априла били стално на врху листе „најзасејанијих” преносницима лајмске болести, док им се још неколико подручја придруживало на списку и било потискивано онима где се напаст у међувремену намножила. Просечно, око 22 одсто крпеља заражено је бактеријом која изазива лајмску болест а до сада су угризли више од 150 особа. Прва акција сузбијања тих паразита заказана је за данас.

– У овом наврату обрадићемо Аду Циганлију, Топчидер, Хајд парк, Спомен-парку „25. мај”, зелене површине у улицама Стјепана Филиповића и Љутице Богдана, око Шехера и у Бањичкој шуми и околини, Кошутњак, Миљаковачку шуму и парк на Миљаковцу. То је површина од око 520 хектара. Крећемо од централних градских подручја и потом ћемо напредовати ка даљим деловима Београда. Ово је први пут да ће секретаријат за заштиту животне средине бити надлежан за третман у 16 општина, на површини од 10.000 хектара – каже Оливера Вукићевић-Радић, начелник одељења за мониторинг у секретаријату.

Влага која је целе зиме притискала главни град потпомагала је развој крпеља а пријају им и садашње температуре од двадесетак степени, тако да би, ако се овакво време настави, и они могли имати „свој пикник” када излетници изађу у природу на првомајски роштиљ. Муке с њима ће се сигурно, као и сваке године, наставити до касне јесени, а највише ће их бити у јуну. Већ у марту је забележено много ових паразита. Међу првима на удару су били Миријевци, који се већ јављају секретаријату да траже одбрану од напасти.

Др Невенка Павловић, епидемиолог Саветовалишта за лајмску болест Градског завода за јавно здравље, каже да се за савет јављају људи из свих делова града.

– Важно је да људи чим дођу из шетње прегледају гардеробу и кожу на целом телу. Нису сви крпељи заражени, али када уједе човека, не зна се да ли је реч о оном који носи опасну бактерију или не. Због тога је важно правилно вађење овог паразита – нагласила је др Павловић.

Боље је да крпеља извуче стручна особа у амбуланти или у дому здравља, али то може да се уради и у кућним условима ако неко не може да оде до лекара.

– Пре вађења, убодено место не сме да се премазује ни алкохолом ни кремама. Ако део усног апарата крпеља остане у рани, човек не сме то сам да дира већ мора да потражи доктора. Људима саветујемо да пазе место убода и реагују ако се појави кружно црвенило. Могући су и други симптоми обољења, као што су осип, болови у зглобовима, вртоглавица, главобоља и повишена температура – додала је др Павловић.

Болест напада кожу, зглобове, нервни систем и срце. Ако се не лечи на време, може изазвати запаљење можданих опни и срчаног мишића. У најгорем случају, последице су трајно оштећење здравља.

Уколико време дозволи, пошто је препарат такав да није ефикасан по кишном времену, секретаријат ће настојати да што брже настави акцију и у деловима града који нису у плану за први третман. Важно је покрити велико подручје у континуитету, иначе се крпељи прошире и на „очишћену” површину.

В. В. – Д. Д. К.