Муке једног пеликана

„Ма, ено га на летовању. Море, плаже, сунце...” – најчешћи је одговор на питање где је Емир Кустурица ових дана. Међутим, сви који иоле нешто знају о хиперактивном и енергичном Кустурици, претпоставиће одмах да је у питању нека шала и да је његов тридесетодневни боравак на Егејском мору пре неки „бизнис” него пуки „плезир”. Годишњи одмор сигурно није.

Кустурица већ известан период, са повременим прекидима, борави у Грчкој. Разлог – снимање филма „Никостратос пеликан” (радни наслов „Грчко лето”), према мотивима награђиваног романа француског писца Ерика Босеа.

Иза камере није Кустуричино редитељско око, већ француског редитеља Оливијеа Орлеа. Емир Кустурица је испред камере, као главни глумац у овом филму који, како он каже, „на најромантичнији, најдивнији начин прича о људима који живе данас као у неким давним временима, зато што су везани за природу и што их покреће љубав према животињама”.

– То је прича о дечаку Јанису (Трибо Реј) који живи са намћорастим оцем Демостеном, а то сам ја – каже Кустурица. Јанис ће тајно заменити крст покојне мајке за пеликана, којег је поморски капетан донео из неког далеког дела света. То чини без знања свог оца, који се буни јер му пеликан смета. Пеликана је у једном тренутку на путу ударио ауто, тешко му је повредио крило, дечак је мислио да му је љубимац мртав, а Демостен тада у себи преломи да, између љубави према детету који има посебан однос према животињи и свог „намћорлука”, донесе праву одлуку. У тајности, све време са ветеринаром покушава да спаси пеликана, вуче га свуда са собом, те је на крају филма један диван „хепиенд”.

(/slika2)Шта Вас је привукло баш овом и оваквом филму, питамо главног глумца, а он спремно одговара: „Свидео ми се сценарио. Имам поверења у Оливијеа Орлеа, јер он има огромно искуство као помоћник режије многим француским редитељима, али и Милошу Форману у филму „Валмон”.

На питање како објашњава своју све чешћу жељу да се нађе и испред камере, Кустурица за „Политику” каже:

– Једноставно, ја сам један „глуви период” између два филма искористио да радим и ово. Немам ја неку љубав према глуми, морам то да признам, али ево шта се десило. Глумци временом потроше своје биће испред камера, осуше се, савладају их јаче силе од уметности, па постају досадни и незанимљиви. Онај француски филм „Афера Збогом” није потврдио да сам ја велики глумац, него да као човек имам шта да понудим. А страха од камере немам.

Уз то, додаје Кустурица, налази се и у фази претпродукције великих пројеката, па мора да ради да би „нахранио све те велике пројекте парама, а када већ хоће добро да ме плате, зашто да не радим нешто што сам ја учио гледајући друге глумце”.

(/slika3)– Када бих само пребројао број дублова у којима сам гледао своје глумце како глуме, ја сам три академије за глуму завршио! – каже он.

На сету у Грчкој, паузе између снимања Кустурица користи да заврши писање своје књиге. Открива да ће јој коначни назив бити „Где сам ја у тој причи” и да се очекује да ће изаћи пред читалачку публику у првој недељи јуна (издање Компаније „Новости”). Да ли ће читаоци из овог штива, упитасмо, сазнати и неке фине, интимне детаље из живота славног редитеља, или ће то бити „Кустуричин поглед на себе самог”, а Кустурица одговара да ће то бити његов поглед на то где је он заиста „у тој причи”.

Реч је о аутобиографском роману у којем је обухваћен период од, како каже, „првог дана када је крочио у основну школу „Јуриј Гагарин” и отишао тако у свемир”, па до 1995. године. Пише је већ 10 година, а на питање зашто, одговорио је: „Када ово завршим више нећу бити неписмен”...

Д. Лакић