„Горки лист” – горак од сумње

Стечај који је ових дана покренут за осам фирми није никаква новост за пословну империју суботичког бизнисмена Војина Ђорђевића. Јер, стечај и банкрот већ неколико година прате Ђорђевића, фирме у којима је био власник и које се колоквијално називају повезана предузећа.

Једина разлика у томе је што је његових осам предузећа у најновији стечај ушло по законском аутоматизму, а све раније стечајеве и банкроте Ђорђевић је сам иницирао.

У пословним круговима и државним институцијама које су само посматрале Ђорђевићево пословање, тврде да је то био његов софистициран бизнис-специјалитет и то документују примерима сталног гашења и оснивања фирми које се баве производњом „горког листа”, кључног Ђорђевићевог бренда. При том, нико од њих не спори стечај као легално право власника да угаси фирму чијим радом није задовољан.

Пословна историја Ђорђевићевог бизниса пуна је крахова и успона, али кроз њу се стално провлачи један занимљив детаљ – Ђорђевић, не приватно него као власник фирми, стално има аверзију према плаћању обавеза које је прописала држава и аверзију према дуговима уопште. Јер, кад се саберу сви дугови – држави, банкама, добављачима – сума је између 60 и 80 милиона евра.

Фирме у стопроцентном Ђорђевићевом власништву, „Си енд Си“ и Подрум „Палић”, према издатим пореским решењима дугују држави између 2,5 и три милиона евра (у динарима).

Потпуно је несхватљиво како су надлежни државни органи толико година толерисали да било ко крши закон и на 15 дана не плаћа акцизу, а на 30 дана порез на додату вредност (ПДВ) на акцизну робу која није напустила фабрику. Ако годишње производи (према подацима које је његова компанија објављивала) око 3,5 милиона литара „горког листа” и ако је акциза два евра по литру, онда није тешко израчунати за колико је новца оштећена држава само по основу акциза.

Пословни изум састојао се у следећем: да би се избегло плаћање акциза и ПДВ-а премештана је производња „горког листа” из једне фирме (која је онда слата у стечај или банкрот) у другу новоосновану фирму на име неког од пословних сарадника и пријатеља и тако неколико пута. Кад је преузео фирму „Суботичанка” Ђорђевић је од „пелинковца” направио бренд „горки лист”, за коју тржишни експерти тврде да вреди 30 милиона евра. „Суботичанка” је касније отерана у стечај са 10 милиона евра дугова држави на име акциза и ПДВ-а. „Горки лист” затим смешта у „Си енд Си компанију” чији је стопроцентни власник.

Али „Си енд Си” почиње да пословно храмље и у другој половини 2006. године Војин Ђорђевић из ње „вади” брендове „горки лист” (и „вода вода”) и купује га сам од себе за 850.000 евра. „Си енд Си” остаје празна љуштура с дуговима према повериоцима од око 30 милиона евра и пореским дугом држави од 738.409.031,25 динара. Августа 2007. оснива се нова фирма „Премијум ликвид” чији је формални власник била Ђорђевићева најближа сарадница Негослава Драгић. „Премијум ликвид” ће отерати у стечај 2009. године, а власник постаје фирма „Ђ. С. промет”.

После два месеца (октобар 2007.) „горки лист” се сели у Подрум „Палић”, а у априлу 2008. за Подрум „Палић” покреће стечај. У том тренутку порески дуг Подрума „Палић” (који је у стопроцентном власништву Војина Ђорђевића) је око 700 милиона динара. Затим сели производњу „горког листа” у фирму „Фајндринкс” која прави порески дуг од два милиона евра. Потом се производња сели у фирму „Дестилинг” која је на истој адреси где је и Подрум „Палић”), а у мају 2009. ликвидира се и та фирма, не плаћајући акцизе и порез.

Затим се, 28. октобра 2010. године, оснива (према подацима Агенције за привредне регистре) ново активно привредно друштво „Џаст топ квалити” које производи „горки лист” чије је седиште у Суботици на истој адреси где су била и сва претходна Ђорђевићева предузећа (Улица Ђорђа Натошевића 44).

Иначе, све фирме које су повезане са бизнисом Војина Ђорђевића имају седиште на три адресе: 18 фирми је на адреси Ивана Горана Ковачића 3 у Суботици, четири фирме су на адреси Ђорђа Натошевића 44, а три фирме у Улици Јосипа Колумба 33 на Палићу.

Као члан друштва „Џаст ток квалити” уписан је Драган Матијевић који се већ појављивао као Ђорђевићев сарадник у једној словеначкој фирми. А у време кад „Џаст ток квалити” производи „горки лист” на старој адреси у Суботици, власник бренда је словеначка фирма „Гренки лист”. Власник те фирме је један од Ђорђевићевих синова који је постао власник бренда тако што га је платио – 500 евра.

Тако траг води до друге специјалности софистицираног бизниса Војина Ђорђевића – трговина брендом „горки лист”. Први пут Ђорђевић је као приватно лице сам од себе (односно своје пропале фирме „Си енд Си”) купио жиг „горки лист” у другој половини 2006. за 850.000 евра. Затим, почетком 2007. „горки лист” за 120.000 евра купује фирма „Си енд Си шпедиција” чији је Ђорђевић стопостотни власник.

После четири месеца (мај-јуни 2007.) он продаје жиг „горки лист” фирми „Ђорђевић бренд менаџмент”, чији су власници његови синови за 25.000 евра. У марту-априлу 2008. синови продају бренд „горки лист” словеначкој фирми „Гренки лист” (власник један од синова) за 500 евра.

Тих дана Војин Ђорђевић излази у јавност и изјављује „како га у Србији прогањају и да не може да послује, па мора да пресели фирму у Европску унију”. Али, зато производња „горког листа” остаје у Суботици. У том граду надлежни инспектори жале се својим пријатељима да сваки дан инспекције добијају упозорења радника да се илегално производи „горки лист” и да црвене због тога што нико од надлежних ништа не може да предузме.

Веома је чудно да учестала продаја жига (бренда) „горки лист” није запала за око Заводу за заштиту интелектуалне својине а ни пореским органима који би, ако ништа друго, морали да наплате порез на пренос апсолутних права. Према тумачењу пореских стручњака, држава је на овај начин изгубила око 10 милиона евра.

Што се тиче вредности жига у пословним круговима позната је прича да је италијанска компанија „Кампари” својевремено нудила Војину Ђорђевићу 25 милиона евра „на невиђено” да купи „горки лист” и да после три-четири године исплати нову, пуну цену.

На питање зашто је стално препродавао и селио бренд „горки лист” смањујући му вредност, један порески стручњак објашњава да је Војин Ђорђевић на тај начин бежао и скривао од поверилаца интелектуалну имовину која има велику вредност и која би у сваком стечајном поступку ушла у стечајну масу из које се намирују повериоци.

Александра Исаков
Миша Бркић

----------------------------------------------

Коришћени подаци

У тексту су коришћени подаци Пореске управе и Агенције за привредне регистре.

----------------------------------------------

Војин Ђорђевић: Немам дугове

Колико дугујете држави на име акциза и ПДВ? Односно да ли те обавезе уредно намирујете држави пре него што акцизни производ изађе из фабричког круга?

Ја лично немам дугова на име акциза и ПДВ-а и не бавим се производњом акцизних производа, али сам у последње три године на име пореза на приход грађана платио више од 700.000 евра, а само предузећа која су некада пословала у оквиру „Си енд Си групе” су, по разним основама, на име пореза држави платила око 40 милиона евра.

Колики је Ваш дуг према држави за акцизе и ПДВ који се вуче неколико година?

Питање је врло уопштено и заиста не знам на који дуг мислите и молим Вас да ми доставите писани документ на основу кога сте истакли такву малициозну тврдњу, односно на шта тачно мислите, јер према мојој евиденцији пореских дугова не би требало да буде.

Како објашњавате своју пословну ситуацију ако банке, по судским пресудама активирају хипотеке?

Моја пословна ситуација је незавидна у односу са банкама, јер су неке од њих незаконито трговале потраживањима према мени и пријављени су Комисији за прање новца и поднете су кривичне пријаве али о томе нико не пише, нити било ко реагује.

Зашто стално гасите и оснивате нове фирме које

производе исти производ на истој адреси?

Није тачно да гасим и оснивам нове фирме и за то вас поново упућујем на АПР и када будете савесно обављали свој посао уштедећете и мени, и себи и мојим адвокатима драгоцено време.

Зашто континуирано и за све мању суму новца фирмама у којима сте власник (или ваши синови) препродајете жиг „горки лист”? И да ли сте на то платили порез?

Ово питање је тенденциозно и злонамерно али ћу Вам одговорити да све фирме које тргују са производом „горки лист”, према мом најбољем знању и уверењу, уредно измирују своје обавезе и плаћају своје порезе и уверен сам да се о томе посебно води рачуна управо због могућности малициозног поступања.

Нећу одговарати даље на Ваша питања која би била тенденциозна и са очигледном намером дискредитације мене или бренда „горки лист” и „вода вода” који сам ја створио. А с обзиром на то да се Ваша кућа и Ви бавите озбиљним новинарством, упућујем вас на истраживање свих случајева у вези којих се спомиње моје име, на АПР, на судове и друге државне органе који су у поседу све документације коју су им моји адвокати доставили.