Хлеб од нашег жита

Жетва пшенице у Србији је завршена и, дан за даном, род хлебног жита је све бољи. Предвиђања да ће са најмање засејаних површина од Другог светског рата наовамо бити пожњевено недовољно за домаћу погачу и да ћемо пшеницу увозити – пала су у воду. И не само то. Вишак изнад домаћих потреба сада је очигледан и, из дана у дан, практично се повећава. Као да се потврђује она народна – прави подаци о пшеници се могу добити тек када се она ускладишти у силос.

Пре само две недеље из Института за примену науке у пољопривреди, који за Министарство пољопривреде прикупља податке с терена, саопштено је да је род хлебног жита око 1,8 милиона тона и да ће, с обзиром на домаћу потрошњу од око 1,65 милиона тона, не рачунајући прелазне залихе, за извоз претећи најмање 90.000 тона.

Министар пољопривреде Горан Живков је на јучерашњој конференцији за новинаре био опрезан наводећи да је "род између 1,7 и 1,9 милиона тона", да се биланси раде и да ће за неки дан саопштити доста поузданије податке.

Србислав Денчић, директор Завода за стрна жита из Новог Сада, прогнозира боље резултате и тврди да је род премашио чак два милиона тона. По његовим речима, то су и процене званичних институција.

Приноси нису за потцењивање и, по речима проф. Денчића, износе 3,74 тоне по хектару. У Војводини, у којој је било засејано готово 298.000 хектара, просечан принос је 4,17 тона по хектару, а жито је најбоље родило на северу и западу Бачке, где је просечно пожњевено готово пет тона по хектару.

Жито је сасвим солидно родило и на 240.458 хектара колико је засејано на централном подручју Републике и овде се принос мери на 3,198 тона по хектару. Овај стручњак каже да је пшеница нешто ситнија, али веома доброг хлебно-пекарског квалитета.

– У досадашњим анализама није било ниједног случаја да је проценат протеина мањи од 12 одсто. Уколико се покаже да је то доминантно, проценат протеина може бити и 12,5 одсто. Најзаслужнија за овакве резултате је генетика сорти, али и добри временски услови у време наливања зрна када за пшеницу није било стресова – објашњава Денчић.

Као и после сваке жетве понуда је већа од тражње и пшеница се продаје по цени од 9,5 до десет динара са ПДВ-ом, а то је практично иста цена по којој се пшеница продавала и месецима пре жетве. Тиме произвођачи, наравно, нису задовољни, али избора нема. Да ли ће њено чување донети и неку бољу цену, показаће време. У условима слабијег рода цена би с временом требало да расте. Тако нешто се очекивало и после прошлогодишње жетве која је количински била врло слична овој, али се то није десило што указује да је и нижи род "претежак" за наше мало тржиште.

На завршетак жетве, као шлаг на торту, стигла је информација о договору потпредседника владе Иване Дулић-Марковић, министра пољопривреде Горана Живкова и председника Извршног већа Војводине Бојана Пајтића да ће се пољопривредним газдинствима који у регистру имају пријављене јесење културе "обезбедити подршка за набавку горива и ђубрива у износу од 5.000 динара по хектару регистрованог земљишта". Средства ће бити обезбеђена тако што ће Војводина дати 150 милиона за своју територију, а Министарство пољопривреде остатак за територију целе републике.

Министар Живков јуче је појаснио да то није удовољавање Пајтићевом захтеву, јер је он тражио да се 5.000 динара да по европском моделу субвенција за сваки од 3,6 милиона хектара обрадивих површина у Републици. С обзиром на то да ова субвенција припада само онима који су сејали јесење културе и као такви су регистровани, практично ће је добити највише 140.000 пољопривредних произвођача за око 280.000 хектара обрадивог земљишта. У пракси вероватно ће број произвођача бити и мањи, јер ће они морати да купе гориво и ђубриво и поднесу захтев за исплату регреса.