Hleb od našeg žita

Žetva pšenice u Srbiji je završena i, dan za danom, rod hlebnog žita je sve bolji. Predviđanja da će sa najmanje zasejanih površina od Drugog svetskog rata naovamo biti požnjeveno nedovoljno za domaću pogaču i da ćemo pšenicu uvoziti – pala su u vodu. I ne samo to. Višak iznad domaćih potreba sada je očigledan i, iz dana u dan, praktično se povećava. Kao da se potvrđuje ona narodna – pravi podaci o pšenici se mogu dobiti tek kada se ona uskladišti u silos.

Pre samo dve nedelje iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, koji za Ministarstvo poljoprivrede prikuplja podatke s terena, saopšteno je da je rod hlebnog žita oko 1,8 miliona tona i da će, s obzirom na domaću potrošnju od oko 1,65 miliona tona, ne računajući prelazne zalihe, za izvoz preteći najmanje 90.000 tona.

Ministar poljoprivrede Goran Živkov je na jučerašnjoj konferenciji za novinare bio oprezan navodeći da je "rod između 1,7 i 1,9 miliona tona", da se bilansi rade i da će za neki dan saopštiti dosta pouzdanije podatke.

Srbislav Denčić, direktor Zavoda za strna žita iz Novog Sada, prognozira bolje rezultate i tvrdi da je rod premašio čak dva miliona tona. Po njegovim rečima, to su i procene zvaničnih institucija.

Prinosi nisu za potcenjivanje i, po rečima prof. Denčića, iznose 3,74 tone po hektaru. U Vojvodini, u kojoj je bilo zasejano gotovo 298.000 hektara, prosečan prinos je 4,17 tona po hektaru, a žito je najbolje rodilo na severu i zapadu Bačke, gde je prosečno požnjeveno gotovo pet tona po hektaru.

Žito je sasvim solidno rodilo i na 240.458 hektara koliko je zasejano na centralnom području Republike i ovde se prinos meri na 3,198 tona po hektaru. Ovaj stručnjak kaže da je pšenica nešto sitnija, ali veoma dobrog hlebno-pekarskog kvaliteta.

– U dosadašnjim analizama nije bilo nijednog slučaja da je procenat proteina manji od 12 odsto. Ukoliko se pokaže da je to dominantno, procenat proteina može biti i 12,5 odsto. Najzaslužnija za ovakve rezultate je genetika sorti, ali i dobri vremenski uslovi u vreme nalivanja zrna kada za pšenicu nije bilo stresova – objašnjava Denčić.

Kao i posle svake žetve ponuda je veća od tražnje i pšenica se prodaje po ceni od 9,5 do deset dinara sa PDV-om, a to je praktično ista cena po kojoj se pšenica prodavala i mesecima pre žetve. Time proizvođači, naravno, nisu zadovoljni, ali izbora nema. Da li će njeno čuvanje doneti i neku bolju cenu, pokazaće vreme. U uslovima slabijeg roda cena bi s vremenom trebalo da raste. Tako nešto se očekivalo i posle prošlogodišnje žetve koja je količinski bila vrlo slična ovoj, ali se to nije desilo što ukazuje da je i niži rod "pretežak" za naše malo tržište.

Na završetak žetve, kao šlag na tortu, stigla je informacija o dogovoru potpredsednika vlade Ivane Dulić-Marković, ministra poljoprivrede Gorana Živkova i predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića da će se poljoprivrednim gazdinstvima koji u registru imaju prijavljene jesenje kulture "obezbediti podrška za nabavku goriva i đubriva u iznosu od 5.000 dinara po hektaru registrovanog zemljišta". Sredstva će biti obezbeđena tako što će Vojvodina dati 150 miliona za svoju teritoriju, a Ministarstvo poljoprivrede ostatak za teritoriju cele republike.

Ministar Živkov juče je pojasnio da to nije udovoljavanje Pajtićevom zahtevu, jer je on tražio da se 5.000 dinara da po evropskom modelu subvencija za svaki od 3,6 miliona hektara obradivih površina u Republici. S obzirom na to da ova subvencija pripada samo onima koji su sejali jesenje kulture i kao takvi su registrovani, praktično će je dobiti najviše 140.000 poljoprivrednih proizvođača za oko 280.000 hektara obradivog zemljišta. U praksi verovatno će broj proizvođača biti i manji, jer će oni morati da kupe gorivo i đubrivo i podnesu zahtev za isplatu regresa.