Предводник нове фудбалске историје

Капитен фудбалске репрезентације Србије Дејан Станковић има више разлога од било ког саиграча да дочека и запамти Светско првенство у Јужној Африци. Јер, већ приликом првог изласка на терен, 13. јуна у 16 часова на стадиону „Лофтус Версфелд” у Преторији, у дуелу са Ганом отвориће ново поглавље наше фудбалске историје и уписаће се као први предводник „орлова” на Мундијалу, а постаће уједно и први наш играч учесник три планетарна шампионата.

Рођен је 11. септембра 1978. у Земуну, у фудбалској породици. Отац Борислав био је члан ОФК Београда, а мајка Драгица је играла у земунској Слоги. Лопту је почео да шутира са седам година у нижеразредном локалном Телеоптику (данашњем прволигашу и филијали Партизана). Запазио га је тренер кадетског тима Црвене звезде Бранко Радовић, препоручио Томиславу Милићевићу, па су га с 14 лета довели на наш највећи стадион. Прошао је све млађе категорије „црвено-белих”. За први тим дебитовао је са 16 година. Било је то 11. фебруара 1995. против ОФК Београда (2:1). Први гол дао је 18. августа исте године у другом колу против Будућности из Подгорице. Звезда је у Београду победила с 5:1. Станковић је у 37. минуту донео друго вођство „црвено-белима” 2:1 и постао најмлађи стрелац у историји клуба, а у 77. повисио је и на 4:1. Лето 1997. обележио је као најмлађи капитен Црвене звезде. За четири године одиграо је 85 првенствених сусрета и постигао 29 погодака. Већ у првој сезони окитио се дуплом круном, док је у наредне две освајао национални куп.

Није навршио ни две деценије када је за 24 милиона немачких марака прешао у Лацио и почео богату интернационалну каријеру. У Риму је провео пет и по година и у том интервалу одиграо 137 такмичарских мечева и 22 гола. Освојио је последњи континентални Куп победника купова, затим Суперкуп Европе, па Суперкуп и Куп Италије и једанпут „Серију А” – на шта су „лацијали” чекали више од четврт века.

Иако је желео да пређе у Јувентус, у јануару 2004. стигао је у Интер, чији је и данас члан. За „неро-азуре” је у 180 првенствених утакмица постигао 24 поготка. Недавни дуел са Болоњом био му је 400. у борбама за бодове у дресовима сва три клуба (75 голова). Последње четири сезоне освајао је „скудето”. Учествовао је и у два победоносна похода за Куп Италије и три Суперкупа. Дрес Интера облачио је у 253 званична сусрета. У сезони на измаку са „неро-азурима” бори се на три фронта: воде у првенству (три кола пре краја имају два бода више од Роме), финалисти су националног купа (5. маја на римском „Олимпику” играју против Роме) и финалисти Лиге шампиона (у Мадриду 22. маја састаће се са Бајерном).

Дејан Станковић је уписан у анале нашег фудбала и по броју мечева у еврокуповима. Према Уефиној евиденцији наступио је 106 пута и дао 19 голова, од чега 80 у Лиги шампиона (10 погодака).

Репрезентативну каријеру почео је пре 12 година. Дебитовао је 27. априла 1998. у пријатељској утакмици у Београду против Јужне Кореје. Био је стрелац два гола и јунак победе 3:1. Актер Светских првенстава био је 1998. и 2006, а Европског шампионата 2000. За национални тим одиграо је 86 мечева, по чему је одмах иза рекордера Сава Милошевића (102). Постигао је 13 погодака. Капитенску траку носио је 42 пута, а остао је забележен и као први предводник најбоље селекције Србије. Дрес државног тима носио је 6.212 минута, а с њим на терену прослављена је 41 победа, 27 сусрета је завршено нерешено и претрпљено 18 пораза, уз гол-разлику 141:85.

У досадашњој каријери је освојио 20 трофеја, а 2006. године Фудбалски савез Србије прогласио га је нашим најбољим играчем.

----------------------------------------------

Годишње 41 меч

За 16 година професионалне каријере Дејан Станковић је одиграо 660 званичних утакмица и постигао 115 погодака. То практично значи да је годишње био актер више од 41. сусрета, или да је играо сваког деветог дана, што уопште није мало с обзиром да је имао пехове због повреда и да је паузирао и због картона.

----------------------------------------------

Што старији то бољи

Дејан Станковић је као вино – што је старији, то је бољи. Доласком Жозеа Мориња на клупу Интера говорило се да ће наш интернационалац напустити Милано, међутим, он је постао узданица ексцентричног португалског зналца. И наш тренерски маг – селектор Радомир Антић пронашао му је право место у националном тиму, па је капитен био један од главних ослонаца на путу ка Јужној Африци.

----------------------------------------------

ЛИЧНА КАРТА

Име и презиме: Дејан Станковић

Датум и место рођења: 11. септембар 1978 – Земун

Висина / тежина:       181 цм / 75 кг

Професионална каријера:

1995 – 1998    Црвена звезда            114 утакмица / 36 голова

1998 – 2004    Лацио 207 / 33

2004 – 2010    Интер 253 / 33

Репрезентација:

1998 – 2010    Југославија, СЦГ, Србија     86 / 13

Трофеји: 1 првак Југославије (1995), 3 купа Југославије (1995, 1996, 1997), 5 првак Италије (2000, 2006, 2007, 2008, 2009), 4 купа Италије (2000, 2004, 2005, 2006), 5 Суперкуп Италије (1998, 2000, 2005, 2006, 2008), 1 Куп победника купова (1999), 1 Суперкуп Европе (1999).

Признања: најбољи фудбалер Србије 2006. године

Брачно стање: ожењен – супруга Ана

Деца: синови Стефан, Филип и Александар

Ђорђе Смиљанић