Predvodnik nove fudbalske istorije

Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Dejan Stanković ima više razloga od bilo kog saigrača da dočeka i zapamti Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Jer, već prilikom prvog izlaska na teren, 13. juna u 16 časova na stadionu „Loftus Versfeld” u Pretoriji, u duelu sa Ganom otvoriće novo poglavlje naše fudbalske istorije i upisaće se kao prvi predvodnik „orlova” na Mundijalu, a postaće ujedno i prvi naš igrač učesnik tri planetarna šampionata.

Rođen je 11. septembra 1978. u Zemunu, u fudbalskoj porodici. Otac Borislav bio je član OFK Beograda, a majka Dragica je igrala u zemunskoj Slogi. Loptu je počeo da šutira sa sedam godina u nižerazrednom lokalnom Teleoptiku (današnjem prvoligašu i filijali Partizana). Zapazio ga je trener kadetskog tima Crvene zvezde Branko Radović, preporučio Tomislavu Milićeviću, pa su ga s 14 leta doveli na naš najveći stadion. Prošao je sve mlađe kategorije „crveno-belih”. Za prvi tim debitovao je sa 16 godina. Bilo je to 11. februara 1995. protiv OFK Beograda (2:1). Prvi gol dao je 18. avgusta iste godine u drugom kolu protiv Budućnosti iz Podgorice. Zvezda je u Beogradu pobedila s 5:1. Stanković je u 37. minutu doneo drugo vođstvo „crveno-belima” 2:1 i postao najmlađi strelac u istoriji kluba, a u 77. povisio je i na 4:1. Leto 1997. obeležio je kao najmlađi kapiten Crvene zvezde. Za četiri godine odigrao je 85 prvenstvenih susreta i postigao 29 pogodaka. Već u prvoj sezoni okitio se duplom krunom, dok je u naredne dve osvajao nacionalni kup.

Nije navršio ni dve decenije kada je za 24 miliona nemačkih maraka prešao u Lacio i počeo bogatu internacionalnu karijeru. U Rimu je proveo pet i po godina i u tom intervalu odigrao 137 takmičarskih mečeva i 22 gola. Osvojio je poslednji kontinentalni Kup pobednika kupova, zatim Superkup Evrope, pa Superkup i Kup Italije i jedanput „Seriju A” – na šta su „lacijali” čekali više od četvrt veka.

Iako je želeo da pređe u Juventus, u januaru 2004. stigao je u Inter, čiji je i danas član. Za „nero-azure” je u 180 prvenstvenih utakmica postigao 24 pogotka. Nedavni duel sa Bolonjom bio mu je 400. u borbama za bodove u dresovima sva tri kluba (75 golova). Poslednje četiri sezone osvajao je „skudeto”. Učestvovao je i u dva pobedonosna pohoda za Kup Italije i tri Superkupa. Dres Intera oblačio je u 253 zvanična susreta. U sezoni na izmaku sa „nero-azurima” bori se na tri fronta: vode u prvenstvu (tri kola pre kraja imaju dva boda više od Rome), finalisti su nacionalnog kupa (5. maja na rimskom „Olimpiku” igraju protiv Rome) i finalisti Lige šampiona (u Madridu 22. maja sastaće se sa Bajernom).

Dejan Stanković je upisan u anale našeg fudbala i po broju mečeva u evrokupovima. Prema Uefinoj evidenciji nastupio je 106 puta i dao 19 golova, od čega 80 u Ligi šampiona (10 pogodaka).

Reprezentativnu karijeru počeo je pre 12 godina. Debitovao je 27. aprila 1998. u prijateljskoj utakmici u Beogradu protiv Južne Koreje. Bio je strelac dva gola i junak pobede 3:1. Akter Svetskih prvenstava bio je 1998. i 2006, a Evropskog šampionata 2000. Za nacionalni tim odigrao je 86 mečeva, po čemu je odmah iza rekordera Sava Miloševića (102). Postigao je 13 pogodaka. Kapitensku traku nosio je 42 puta, a ostao je zabeležen i kao prvi predvodnik najbolje selekcije Srbije. Dres državnog tima nosio je 6.212 minuta, a s njim na terenu proslavljena je 41 pobeda, 27 susreta je završeno nerešeno i pretrpljeno 18 poraza, uz gol-razliku 141:85.

U dosadašnjoj karijeri je osvojio 20 trofeja, a 2006. godine Fudbalski savez Srbije proglasio ga je našim najboljim igračem.

----------------------------------------------

Godišnje 41 meč

Za 16 godina profesionalne karijere Dejan Stanković je odigrao 660 zvaničnih utakmica i postigao 115 pogodaka. To praktično znači da je godišnje bio akter više od 41. susreta, ili da je igrao svakog devetog dana, što uopšte nije malo s obzirom da je imao pehove zbog povreda i da je pauzirao i zbog kartona.

----------------------------------------------

Što stariji to bolji

Dejan Stanković je kao vino – što je stariji, to je bolji. Dolaskom Žozea Morinja na klupu Intera govorilo se da će naš internacionalac napustiti Milano, međutim, on je postao uzdanica ekscentričnog portugalskog znalca. I naš trenerski mag – selektor Radomir Antić pronašao mu je pravo mesto u nacionalnom timu, pa je kapiten bio jedan od glavnih oslonaca na putu ka Južnoj Africi.

----------------------------------------------

LIČNA KARTA

Ime i prezime: Dejan Stanković

Datum i mesto rođenja: 11. septembar 1978 – Zemun

Visina / težina:       181 cm / 75 kg

Profesionalna karijera:

1995 – 1998    Crvena zvezda            114 utakmica / 36 golova

1998 – 2004    Lacio 207 / 33

2004 – 2010    Inter 253 / 33

Reprezentacija:

1998 – 2010    Jugoslavija, SCG, Srbija     86 / 13

Trofeji: 1 prvak Jugoslavije (1995), 3 kupa Jugoslavije (1995, 1996, 1997), 5 prvak Italije (2000, 2006, 2007, 2008, 2009), 4 kupa Italije (2000, 2004, 2005, 2006), 5 Superkup Italije (1998, 2000, 2005, 2006, 2008), 1 Kup pobednika kupova (1999), 1 Superkup Evrope (1999).

Priznanja: najbolji fudbaler Srbije 2006. godine

Bračno stanje: oženjen – supruga Ana

Deca: sinovi Stefan, Filip i Aleksandar

Đorđe Smiljanić