СПС неопходан чинилац власти

Славећи победу на локалним изборима у Аранђеловцу, која ће се показати као нови пораз, Српска напредна странка је пожурила да позове Социјалистичку партију Србије у свој загрљај. У милисекунди су напредњаци заборавили да су им социјалисти били главна мета напада и подсмеха, да су тражили оставку њиховог лидера са места министра полиције. Не трепнувши социјалисти су одбили понуду, остајући на обали на коју су прешли после избора 2008. године.

И ако су избори у Аранђеловцу нешто показали, онда је то да је политичко тело Србије подељено у два блока, и то на онај начин како је учињено када су социјалисти, по многим аналитичарима, направили неочекивани коперникански обрт и из блока такозваних патриотских снага прешли у блок проевропских партија. Избори у Аранђеловцу су такође показали да је СПС готово редовно у прилици да пресуђује ко ће бити власт, а ко опозиција. Ту позицију му олакшава сазнање да су идеолошке поделе између већине странака готово избрисане и да се разлика међу њима заснива пре свега на начину на који бирачи доживљавају страначке вође. Да ли све ово значи да СПС без проблема може лако да пређе на другу обалу после неких нових локалних избора или републичких које власт очекује, када им је време, 2012. године.

После избора у Аранђеловцу СПС је одбио понуду напредњака, а убудуће? Социолог Владимир Вулетић каже да је то логичан одговор јер би угрозили позицију у републичкој власти. Миодраг Радојевић, истраживач сарадник у Институту за политичке студије, закључује да су добили бољу понуду од друге стране, а Дејан Вук Станковић, политички аналитичар, објашњава да се у овом тренутку држе коалиционог споразума: „Учешће у влади им не штети, већ користи и њихов рејтинг показује тренд раста.”

Шта би се лоше догодило социјалистима да су са СНС, ДСС и НС направили власт у Аранђеловцу? Вулетић каже да би довели  у питање добре односе са ДС-ом са којим се допуњују, док су са СНС-ом у конкурентском односу. Радојевић сматра да постоји чврст споразум у власти да се коалиција на републичком нивоу преслика и на локал, а Станковић да би то отворило простор за различите врсте спекулација. Да ли је могуће да се због сарадње социјалиста у локалу распадне републичка владајућа коалиција? Вулетић каже да би то сигурно довело до захлађења и неповерења, а да то није далеко од раскида. Радојевић сматра да не би, зато што је локални ниво мање значајан од републичког, као и Станковић који каже да се коалиција не би распала, али да би такав потез изазвао подозрење.

Претпоставка је да социјалисти неће са народњацима јер би се њихови бирачи или бар део преселили код напредњака? Вулетић се слаже са претпоставком и каже да СПС сада враћа своје бираче од СНС-а. „То се управо десило у Аранђеловцу.” Радојевић објашњава да је СПС направио много тежи избор са становишта својих бирача, јер су ушли у коалицију коју су критиковали. „СПС је кренуо путем који се показао профитабилнијим, трансформисали су странку и немају више негативан имиџ. Покушавају да задрже старо бирачко тело и да освоје нове бираче.” „Позиција социјалиста је у овом тренутку добитничка, а већ су одбили СРС при формирању владе”, каже Станковић.

Да ли социјалисти одбијањем напредњака показују да избор који су начинили 2008. године бирајући за партнере Тадића и Динкића уместо Николића ( Шешеља) и Коштунице представља њихово стратешко опредељење које не желе да мењају? „ДС је комбинација коју не треба мењати, и то је њихово стратешко опредељење, упркос томе што су тесно сарађивали са радикалима деведесетих година”, каже Вулетић. Радојевић сматра да се никада не може рећи да је нешто стално јер увек постоји интерес, мада су сада стратешки везани за ДС, а Станковић каже да ће то зависити од политичке комбинације. „СПС сада шаље поруку ДС-у да су добар партнер.”

У којој ситуацији би социјалисти могли у коалицију са напредњацима? „То је теоријска могућност”, каже Вулетић. Радојевић објашњава да сада не постоји таква ситуација, а Станковић то потврђује и каже да тако нешто може да се догоди на републичким изборима.

Шта је суштина политичког сукоба социјалиста и напредњака? Вулетић каже да то није велики сукоб, али да СПС није заинтересован за сарадњу са СНС-ом јер су директни конкуренти. „Ако би ушли у коалицију, већа странка би угушила мању.” Радојевић каже да сукоб није изоштрен, али да постоји аспирација да СНС преузме део бирачког тела СПС-а. Станковић каже да су то изневерена очекивања Николића да ће СПС бити са њима, и психолошки јер је СПС кренуо са ДС-ом а не са СНС-ом, иако се ДС и СНС не разликују по суштинским питањима. „Идеологија није разлог за сукоб.”

Дакле, захваљујући одлуци коју су донели 2008. године социјалисти су профитирали толико да су пожељан партнер две највеће странке и неопходан чинилац власти. Само ће њихов политички интерес одлучивати са киме ће у старе или нове коалиције. Аранђеловац је ово потврдио.