Италијани коментаришу судске процесе

Од нашег дописника
Рим, априла – Садржај италијанских медија свакодневно је сконцентрисан на исходе судских процеса. Најбољи пример за то представља римски дневни лист „Република” који је месецима пратио исходе судских саслушања и одлука поводом процеса који се и даље воде или који се тичу премијера Силвија Берлусконија. Исто важи и за много контроверзније процесе, вођене против представника „тумора” италијанског друштва: мафијашких организација.

Анђело Мелоне уредник веб издања „Републике” изјавио је да медији у Италији имају потпуно право да критикују одлуке судија у случају не слагања са исходима процеса. „Слобода је апсолутна а ’Република’ је лист који врло често апелује на судске процесе. Код нас је на жалост присутна и обрнута ситуација. Аутономија а са тиме и одлуке судија врло често су и саме угрожене постојећим законима па се ми константно боримо за очување и њихових права”.

Оно што, ипак, представља велику стегу за италијанско новинарство јесте и новоизгласани декрет који лимитира слободу истраживачког новинарства будући да ограничава могућност коришћења прислушкиваних разговора. Како се чита у декрету, у случају публиковања комплетног садржаја или пак делова кривичних судских процеса, чије је објављивање законом забрањено, следи казна до два месеца затвора или пак новчана казна од десет хиљада евра. Уколико се публикује садржај прислушкиваних разговора који се користе за судски процес, прети казна затвором до два месеца и новчана казна од четири хиљаде евра. Казна подразумева и привремено искључење из новинарског удружења. Декрет важи и за оне који објављују телевизијске снимке и уопштено за све медије.

Мафијашке организације представљају главни извор претњи италијанским новинарима. Непревазиђени пример за то је пре свега млади писац и новинар из Напуља, Роберто Савијано, чији је живот уништен након издавања књиге „Камора” (назив истоимене мафијашке организације из регије Кампанија). Савијано данас живи у двадесетчетворочасовној пратњи десетак телохранитеља.

На интернационалном фестивалу новинарства у Перуђи, Савијано је подсетио све присутне на многе новинаре који су жртвовали сопствени живот у борби против мафије а који и данас још чекају на јавно признање. Поменут је случај двадесетшестогодишњег новинара Ђанкарла Сијанија, кога је Камора убила након објављивања чланака и прилога који су третирали питање утицаја мафије у поменутој регији. За расветљавање случаја протекло је дванаест година.

Лиријо Абате, новинар италијанског недељника „Еспресо”, један је од највећих експерата у Италији по питању мафије и организованог криминала. Абате је једини новинар који је био присутан у тренутку хапшења најпознатијег мафијашког боса, Бернарда Провенцана. Аутор је репортажа и прилога који се баве питањима мафије, Каморе и Ндрангете (мафијашка организација италијанске регије Калабрија) али и кријумчарењем људи, као што је то случај са имигрантима који свакодневно пристижу у Италију преко сицилијанских обала.

У октобру 2007. откривен је атентат којим се планирала његова елиминација а октобра исте године мафијашки бос Леолука Багарела, током судског процеса који се против њега водио, упутио је јавну претњу новинару поводом одређених прилога објављених за италијанску новинарску агенцију, АНСА.

„У мом случају италијанска полиција и магистратура су били ти који су први открили атентат који ми је мафија припремала. Аутоматски након тога, магистратура заједно са полицијом радила је на проналажењу осумњичених поводом поменутог атентата. Дакле нисам ја био тај који се обратио суду: суд се заложио да пронађе кривце и заштити моја права. То се у Италији аутоматски дешава”, прокоментарисао је Абате, додајући „у тренутку када је судски процес покренут, тада сам ја приступио истом као приватно лице.”

Абате нам је потврдио и да се у Италији покреће судски процес и хапсе осумњичени само након што је проучена озбиљност претњи и када је сигурност новинара заиста доведена у питање. Истакао је да ипак у Италији проблем представља и то што је ауторе претњи новинарима углавном врло тешко открити а због тога скоро и немогуће кривично гонити.

Солидарност Лирију Абатеу упутио је и италијански председник Ђорђо Наполитано који га је примио и на разговор у Квириналеу (званичној резиденцији председника Италије у Риму). Шеф полиције, Антонио Манганели, коментарише Абатеов случај: „Реч је о врсном професионалцу, уз њега смо, он је наш пријатељ и заједно са њим представљамо тим у борби против мафије”.

Марина Лаловић