Заустављено време

Један београдски радио-водитељ је, својевремено, тврдио да рок музиком зауставља време. Изгледа да истом вештином влада и екипа из Остина окупљена у бенду „Strange Boys”. Док слушате њихов нови, други по реду, албум „Be Brave” учини вам се да је време престало да тече средином шездесетих година прошлог века. Они звуче као млади „Стоунси” у којима се као певач појављује дечко из Минесоте чије је име Роберт Цимерман, а усну хармонику свира лондонски денди који се одазивао на име Кит Релф. Чини се да тако стоје ствари. Неко би можда рекао да су млади Тексашани до своје музике дошли спајајући најлепше делове песама скупљене у легендарној збирци „Nuggets” Ленија Кеја, са онима које је на обале Новог света донела тзв. „британска инвазија”. Што, такође, не би била грешка.

Систематични и педантни рок критичари на музику састава „Strange Boys” обично лепе етикету „garage rock revival”. Чини се да је то погрешно. Не ради се, наиме, ни о каквом „revivalu”. Гаражни рок ове екипе аутентичан је колико и онај који су прашили „The Seeds”, „The Kingsmen” или „The Sonics”. „Strange Boys”, за разлику од других актера тзв. неогаражног бума, преко своје музике не стављају никакве артистичке новотарије и концептуалне измишљотине. Њихов рок је сиров, једноставан и искрен – го ко пиштољ, како би неки рекли. Кроз жицу је пуштена струја, а кроз музику адолесцентна зебња. И то је то. Ни више ни мање од тога.

За певачки стил Рајена Сембола, који први привуче пажњу на албуму „Be Brave”, важи исто оно што важи и за Нила Јанга. Не зна се, наиме, да ли је глагол „певати” одговарајући. Његов вокал, ситуиран на ивици плача, звучи, како је неко рекао, као „бодљикава жица потопљена у виски”. Мик Џегер, Роки Ериксон и Боб Дилан су очигледни узори. Савршен инстинкт, немилосрдна рокерска егзекуција и артистичка мудрост тога су порекла.

Рајенове певачке афектације су нарочито ефикасне у баладама као што су „The Unsent Letter” или „All You Can Hide Inside”. Стихови „She said let me play the song that I know/I asked her where she learned the song/She said she’d learned from Townes” из песме „You Can’t Only Love When You Want To” могу се схватити као лозинка којом се улази у нестварни свет сакривен иза лица пасионираних љубитеља ове музике. Девојка која се однекуд појављује и нуди да отпева песму Таунса ван Занта митско је биће – као кентаур или сирена. Она је идеал и недостижни сан за ту врсту људи.

Албум „Be Brave” буди наду и распламсава стари пламен. „Strange Boys” су показали да и у новом миленијуму има места за тврде, рокерске приче. Њихова музика се може доживети као електрични лук који је повезао Боба Дилана са „Стоунсима”. Ослобођена светлост је осветлила заборављене рокерске пределе. Показало се да је тамо још увек исто. Трага се и даље за утехом и путоказом.