КОСОВСКО МОРЕ

Југославија се распала и свако је добио свој део Јадрана. Чак и Косово. Тај део нешто је мањи од босанског комада, неатрактивног приобаља око Неума, и своди се на Велику и Малу плажу, дакле Улцињ и непосредну околину…

Али ко је једном био тамо јасно му је чије је то парче мора. Најновији инцидент о коме се у Црној Гори, већином, барем када је о медијима реч, говори информативно, дакле у пола гласа, а у Србији, претежно, барем када је о медијима реч, гласније него што цела прича заслужује, потврђује тезу да Косово има море и да ће Албанци оно што умисле да су њихова права бранити и демонстрацијама.

Као пре неки дан када је њих око две хиљаде блокирало пут у Улцињу близу Мале плаже, призивало ОВК, поцепало кошуљу шефу улцињске полиције, издејствовало пријем код председника општине и ликујући се вратило на плажу да се мало расхладе.

Има код Богумила Храбала у роману "Служио сам енглеског краља" један део који се односи на упутства надконобара келнеру почетнику, главном јунаку приче, да је његов посао да ништа не види и не чује, исто као што му је посао да све види и чује.

Црногорски медији, блиски власти,  понашају се по првом делу упутства, а српски тврде да су све видели и чули и изводе закључке о катастрофалном учинку референдума јер тобоже тек сада постаје јасно да ће Албанци беневолентност према независној Црној Гори да наплате правом да на плажи не плате сунцобран и лежаљку.

А око тога је и избио инцидент. Техничка служба Мале плаже хтела је да наплати благодети одмора пуно људи на малом и, иначе, катастрофално прљавом простору, избила је чарка јер су гости из косовског Истока ваљда сматрали да су лежаљка и сунцобран урачунати у цену албанске подршке Ђукановићевом пројекту и ето ти белаја. Оног часа када су виновници инцидента приведени у станицу полиције да дају исказ туристи с Косова су демонстрирали солидарност која превазилази границе туристичке озлојеђености и претвара се у политички протест.

Добро, рећи ће неко, туристи се свуда буне. Најчешће индивидуално, али и колективно. Догоди се да цела група вија представника туристичке агенције јер им је уместо соба с погледом на море додељен простор из кога се једино види како ујутро из камиона истоварују смрзнуту рибу која им се увече продаје као свежа.

Ово што се догодило у Улцињу, међутим превазилази те границе, односно то није била побуна због неадекватног смештаја, недостатка воде, прљаве постељине или неке друге баналне ствари урачунате, иначе, у овдашњу цену онога што се само условно може назвати одмором.

Била је то, ма колико званичници у Црној Гори били невољни да признају, политичка демонстрација у којој нема вађења на оно старо туристичко правило да је "гост увек у праву". Да се тог правила у свим случајевима држе и да црногорске туристичке власти новчано обештећују оне који се усуде овде да летују сви би се ми вратили богатији него што смо пошли на пут.

Ради се о међунационалном инциденту озбиљних размера и црногорска опозиција, пред предстојеће парламентарне изборе, озбиљно игра на ту карту критикујући власт због прећуткивања размера и могућних импликација инцидента, што је, усудио бих се да кажем, једнако опасно као и прећуткивање чињенице да је ту, у побуни две хиљаде људи обучених у купаће гаће, било више спонтаности у демонстрирању једне врсте политичке воље него било каквог спонтаног отпора према пословично непословном црногорском туризму.

У том делу црногорског приморја Албанци с Косова осећају се као свој на своме и државне тапије мање их занимају од чињенице чије су овце на ливади. Црногорски медији као утешну вест објављују информацију да је у уторак у Улцињ пристигло 48 аутобуса с регистрацијама КС који су довезли 1.800 нових туриста с Косова и из тога извлаче закључак да инцидент око сунцобрана на Малој плажи није изазвао неку штету.

За сада и није. Верујем да црногорска власт уме да разликује туризам од политике, али ће, барем на делу приморја и туристи то исто морати да науче.

Годинама већ свратим до Аде Бојане. На делу пута од Улциња до Штоја, правом као стрела, вози се, као од шале, кад нема полиције, и брзином од сто километара на сат. Годинама уназад примећујем кола с косовским регистрацијама како возе брзином од двадесетак километара на сат. Споро возе јер разгледају околна имања и куће крај пута.