Компјутерски криминал све опаснији

О броју и врсти кривичних дела из области високотехнолошког криминала, као и колика је економска штета њима проузрокована, тешко је дати конкретну процену. Ова врста криминала је у сталном порасту у целом свету. Развој компјутерске технике и софтвера, масовност Интернета и друштвених мрежа, као и електронске комуникације, колико има своје предности толико има и мана, јер рачунарски криминал постаје разноликији и софистициранији.

Виши полицијски инспектор др Владимир Урошевић, из Одељења за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Србије, каже за „Политику”, да се свакодневно јављају нови облици извршења кривичних дела из области високотехнолошког криминала.

– Оно што је карактеристично за високотехнолошки криминал јесте социјални инжињеринг, односно активном манипулацијом навођење људи да одају информације о себи. То може бити давање корисничког имена и лозинке, података о платној картици, месту рођења, социјалном осигурању, броју пасоша, личној карти – објашњава наш саговорник

Највише пажње у последње време српска полиција посвећује сузбијању злоупотребе деце у порнографске сврхе на Интернету.

– Најчешће је реч о поседовању, али и ширењу дечјег порнографског материјала путем Интернета на којем су деца и малолетници. Починиоци ових кривичних дела су из свих социјалних сталежа, различитих годишта и нивоа образовања. У иностранству су рађене многобројне студије на ову тему и ниједна није успела да дефинише која је то категорија друштва која се бави дечјом порнографијом путем Интернета. Починиоци могу бити политичари, фитички радници, доктори наука, свештеници, као и обични грађани – тврди наш саговорник.

Урошевић каже да је неопходно да родитељи, пошто не могу да их стално надгледају, науче децу да на сигуран начин користе рачунар.

– Као што децу учимо како да препознају и избегну непријатности на улици и у својој околини, важно је научити их истом понашању приликом коришћења Интернета. Такође, потребно је поштовати њихову независност, интересе и активности, као и користити поруке прилагођене њиховом узрасту. Чет, блог и форум путем којих деца и млади размењују мишљења и комуницирају врло су популарни, па су привлачни и особама које желе да злоупотребе њихово поверење. Међу вршњацима то су најчешће претеће поруке, вређање и ширење гласина и уцене, које једно дете или више њих упућује другоме. Злоупотреба одраслих најчешће укључује лажно представљање и манипулисање са циљем придобијања деце и младих да би се навели на непожељна понашања, као што су сексуална – каже наш саговорник.

У последње време сведоци смо појаве претњи на друштвеним мрежама као што је Фејсбук, али и на другим мрежама и путем електронских порука. Подсетимо, недавно је на Фејсбуку основана група под називом „Тадићу џаба ти блиндирана мечка кад отвориш врата снајпер те чека”.

– Озбиљност претњи полиција просуђује на основу контекста текста који је објављен, распореда речи у реченици, објективних околности и ситуације. Информације о томе добијамо на основу оперативног рада, јавних говора, захтева тужилаштва и кривичних пријава грађана и других организација – каже Урошевић.

Пре неколико година, када је основано ово одељење, највећи број кривичних пријава полиција је подносила против особа које су путем Интернета на продају оглашавале филмове и музику. Поред тога, било је и случајева неовлашћеног дистрибуирања електронских уџбеника и приручника.

– Временом су, затим, почеле да се појављују рачунарске преваре у којима се злоупотребљавају платне картица. Лажним платним картицама, представљајући се као њени прави власници, починиоци су електронски куповали робу. Углавном је то била скупоцена роба, као што су лаптоп рачунари, мобилни телефони, аудио и видео-уређаји – каже Урошевић.

Реч је о „фишингу” који, како објашњава наш саговорник, подразумева да се помоћу различитих метода социјалног инжињеринга од власника платне картице прикупљају подаци.

– Постоји више начина, а један од најчешћих је слање „спам” порука у којима починилац напада групу људи, одређених корисника једне банке. Њима се шаљу „спам” поруке у оквиру којих се починиоци представљају као особе из банке, администратори или кориснички сервис. На страницу поруке ставе лого и напомену да је дошло до одређених системских проблема, због чега је неопходно да потенцијална жртва на одређеном наведеном линку унесе своје корисничке податке за ту банку. Тај линк је под контролом починиоца и он касније прикупљене податке препродаје или злоупотребљава за електронску куповину. Овако се заправо краде идентитет особе – каже наш саговорник.

Одељење за борбу против високотехнолошког криминала забележило је и случајеве такозване компјутерске освете. Наиме, велики број кривичних пријава полиција је поднела против особа које су брисале рачунарске податке са других компјутера или су уклањали битне компоненте рачунарских програма. Најчешће се дешавало да то из освете раде бивши запослени фирмама у којима су добили отказе.

----------------------------------------------

Савети грађанима:

1. Увек држати укључен заштитни програм на рачунару и ажурирати га

2. Ажурирати оперативни систем

3. Угасити рачунар када нисте у кући

4. Не одговарати на спам поруке, уколико нисте сигурни да познајете пошиљаоца

5. Избегавати коришћење личних података на Интернету

6. Лозинке за електронске налоге никада не би требало чувати аутоматски у пољима за унос

7. Избегавати остављање фотографија на Интернету, нарочито деце, које могу бити јавно доступне свим корисницима

----------------------------------------------

Савети за родитеље:

Ако сазнате да је дете било изложено насиљу путем Интернета, потребно је:

    * научити дете да не одговара на насилне, претеће или било које друге сумњиве поруке и позиве;

    * не бришите поруке или слике јер могу послужити као доказ;

    * контактирајте са Интернетом провајдера и пријавите да сте примили такву поруку;

    * обавестите школу о понашању – злостављању или евентуалним променама расположења и понашања код детета;

    * обавестите полицију ако поруке садрже претње насиљем, ухођење, напастовање, дечију порнографију, или када претходни кораци нису дали резултате;

    * ако Вам је познат идентитет извршиоца, број или електронска адреса са које су узнемирујуће и злонамерне поруке упућене, свакако обавестите о томе полицију, мобилне оператере, Интернет провајдера, школу...

Данијела Вукосављевић