Дуги прсти корупције

„Корупција ме забрињава више него иранска претња”, рекао је недавно заменик израелској премијера Моше Јалона, осликавајући ситуацију у Израелу у којем корупционашке афере све чешће пуне новинске ступце. Међутим, чини се да је Израелце више запрепастило кад је немачки „Шпигл” направио својеврсну листу афера у којима се за корупцију оптужују водећи израелски политичари, истичући да би убудуће на изборима могли да доминирају унутрашњи проблеми а не сукоб са Арапима. Штавише, после „Шпигловог” чланка најтиражнији израелски лист „Једиот ахронот” констатовао је да „сваки Израелац који је отворио новине у току протекле године зна да је Израел корумпирана земља, а сада то знају и Немци”.

Најактуелнија је корупционашка афера „Холиленд” (Света земља) у којој се бивши премијер Израела и градоначелник Јерусалима Ехуд Олмерт сумњичи за примање безмало милион долара мита за изградњу луксузног стамбеног блока у Светом граду. Буде ли проглашен кривим и осуђен на вишегодишњи затвор, или пуштен као невин, после сигурно вишемесечног процеса, Олмерт је засигурно завршио своју политичку каријеру будући да ово није једини грех за који се сумњичи.

Пре „Холиленда”, Олмерт се сумњичио за учешће у три корупционашке афере због којих се и није борио за реизбор на челу партије Кадима, планирајући да се кад се одбаце све сумње у његов рад суочи са партијском конкуренткињом Ципи Ливни и врати као победник у политички живот Израела.

У афери „Ришон турс” Олмерт је оптужен да је прибавио корист дуплирањем рачуна за путовања у иностранство на којима је држао говоре за организације као што је Меморијални центар Јад Вашем или хуманитарна организација за помоћ израелској деци ометеној у развоју. У афери „Талански”, познатој и под именом „Коверта са новцем”, Олмерт се сумњичи да је у кампањи за градоначелника Јерусалима од америчког бизнисмена јеврејског порекла Мориса Таланског примао готовину у замену за обећања о одређеним повластицама.

Олмерт се у трећој афери под називом „Инвестициони центар” сумњичи да је као министар трговине учествовао у криминалним радњама у вези са спорним радом центра, да је као министар финансија наводно гарантовао личне повластице свом бившем сараднику Урију Месеру и да се недозвољено мешао у тендер за продају банке Леуми. Листа сумњи у Олмертово корупционашко понашање је подужа, при чему се у оптужбама тужиоца наводи и његово растуће богатство од нових луксузних станова до куповине ретких луксузних пенкала марке „монблан” и „шефер”, вредних више од 10.000 евра, од којих су нека израђена од платине или злата и украшена дијамантима. Све оптужбе се односе на период када је Олмерт био градоначелник Јерусалима (1993–2003) или министар у влади (2003–2006).

Протеклих дана у притвору или на саслушањима све је више Олмертових сарадника, као што су адвокат Ури Месер, бивша шефица кабинета Шула Закен, његов наследник на месту градоначелника Ури Луполијански…

Док су све очу упрте у Олмерта и његове сараднике, Израелци скоро да су заборавили на бившег премијера Аријела Шарона, који лежи у болници прикачен на апарате за одржавање живота. И против Шарона је вођена истрага, док је бивши министар финансија Аврахам Хиршон осуђен на пет година затвора због проневере безмало пола милиона долара из државне касе. Међу осуђенима за корупцију има доста и политичара из веома религиозних странака, тако да је затворску казну добио и бивши министар здравља Шломо Бенизри, као и значајан број парламентараца из редова ултраортодоксне Шас партије, док је спиритуални лидер Шаса рабин Овадија Јосеф под сумњама да је примао мито.

Нису заштићени ни чланови кабинета актуелног израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа, тако да је под полицијском истрагом и актуелни шеф дипломатије Авигдор Либерман, који се сумњичи за превару, прање новца и проневеру. Коментатор „Џерузалем поста” Јаков Лапин каже да никад пре у Израелу оптужбе за корупцију нису допрле до толико високих нивоа власти. „Полиција је увек страховала да ако је корупција толико проширена на нивоу локалних власти увек може да се прошири и на националну владу, на министарства”, каже Лапин и додаје да „сада видимо да су страховања била оправдана”.

Примери премијерке Голде Меир, која је живела у малом и скромном дому, или Давида бен Гуриона, који је једно време живео у кибуцу у пустињи Негев, чине се, са ове тачке гледишта, као давна и нереална прошлост.

Зато не чуди веома оштра оцена политичког аналитичара са Хебрејског универзитета Јарона Езрача који каже да је Израел некад било друштво са највећом једнакошћу грађана, а да је „сада најкорумпираније у западном свету”. С друге стране, професор права на Израелском институту за демократију Мордехај Кремницер каже да се мора узети у обзир и да су израелски истражитељи у борби против корупције строжи од европских колега.

Н. Радичевић