Dugi prsti korupcije

„Korupcija me zabrinjava više nego iranska pretnja”, rekao je nedavno zamenik izraelskoj premijera Moše Jalona, oslikavajući situaciju u Izraelu u kojem korupcionaške afere sve češće pune novinske stupce. Međutim, čini se da je Izraelce više zaprepastilo kad je nemački „Špigl” napravio svojevrsnu listu afera u kojima se za korupciju optužuju vodeći izraelski političari, ističući da bi ubuduće na izborima mogli da dominiraju unutrašnji problemi a ne sukob sa Arapima. Štaviše, posle „Špiglovog” članka najtiražniji izraelski list „Jediot ahronot” konstatovao je da „svaki Izraelac koji je otvorio novine u toku protekle godine zna da je Izrael korumpirana zemlja, a sada to znaju i Nemci”.

Najaktuelnija je korupcionaška afera „Holilend” (Sveta zemlja) u kojoj se bivši premijer Izraela i gradonačelnik Jerusalima Ehud Olmert sumnjiči za primanje bezmalo milion dolara mita za izgradnju luksuznog stambenog bloka u Svetom gradu. Bude li proglašen krivim i osuđen na višegodišnji zatvor, ili pušten kao nevin, posle sigurno višemesečnog procesa, Olmert je zasigurno završio svoju političku karijeru budući da ovo nije jedini greh za koji se sumnjiči.

Pre „Holilenda”, Olmert se sumnjičio za učešće u tri korupcionaške afere zbog kojih se i nije borio za reizbor na čelu partije Kadima, planirajući da se kad se odbace sve sumnje u njegov rad suoči sa partijskom konkurentkinjom Cipi Livni i vrati kao pobednik u politički život Izraela.

U aferi „Rišon turs” Olmert je optužen da je pribavio korist dupliranjem računa za putovanja u inostranstvo na kojima je držao govore za organizacije kao što je Memorijalni centar Jad Vašem ili humanitarna organizacija za pomoć izraelskoj deci ometenoj u razvoju. U aferi „Talanski”, poznatoj i pod imenom „Koverta sa novcem”, Olmert se sumnjiči da je u kampanji za gradonačelnika Jerusalima od američkog biznismena jevrejskog porekla Morisa Talanskog primao gotovinu u zamenu za obećanja o određenim povlasticama.

Olmert se u trećoj aferi pod nazivom „Investicioni centar” sumnjiči da je kao ministar trgovine učestvovao u kriminalnim radnjama u vezi sa spornim radom centra, da je kao ministar finansija navodno garantovao lične povlastice svom bivšem saradniku Uriju Meseru i da se nedozvoljeno mešao u tender za prodaju banke Leumi. Lista sumnji u Olmertovo korupcionaško ponašanje je poduža, pri čemu se u optužbama tužioca navodi i njegovo rastuće bogatstvo od novih luksuznih stanova do kupovine retkih luksuznih penkala marke „monblan” i „šefer”, vrednih više od 10.000 evra, od kojih su neka izrađena od platine ili zlata i ukrašena dijamantima. Sve optužbe se odnose na period kada je Olmert bio gradonačelnik Jerusalima (1993–2003) ili ministar u vladi (2003–2006).

Proteklih dana u pritvoru ili na saslušanjima sve je više Olmertovih saradnika, kao što su advokat Uri Meser, bivša šefica kabineta Šula Zaken, njegov naslednik na mestu gradonačelnika Uri Lupolijanski…

Dok su sve oču uprte u Olmerta i njegove saradnike, Izraelci skoro da su zaboravili na bivšeg premijera Arijela Šarona, koji leži u bolnici prikačen na aparate za održavanje života. I protiv Šarona je vođena istraga, dok je bivši ministar finansija Avraham Hiršon osuđen na pet godina zatvora zbog pronevere bezmalo pola miliona dolara iz državne kase. Među osuđenima za korupciju ima dosta i političara iz veoma religioznih stranaka, tako da je zatvorsku kaznu dobio i bivši ministar zdravlja Šlomo Benizri, kao i značajan broj parlamentaraca iz redova ultraortodoksne Šas partije, dok je spiritualni lider Šasa rabin Ovadija Josef pod sumnjama da je primao mito.

Nisu zaštićeni ni članovi kabineta aktuelnog izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, tako da je pod policijskom istragom i aktuelni šef diplomatije Avigdor Liberman, koji se sumnjiči za prevaru, pranje novca i proneveru. Komentator „Džeruzalem posta” Jakov Lapin kaže da nikad pre u Izraelu optužbe za korupciju nisu doprle do toliko visokih nivoa vlasti. „Policija je uvek strahovala da ako je korupcija toliko proširena na nivou lokalnih vlasti uvek može da se proširi i na nacionalnu vladu, na ministarstva”, kaže Lapin i dodaje da „sada vidimo da su strahovanja bila opravdana”.

Primeri premijerke Golde Meir, koja je živela u malom i skromnom domu, ili Davida ben Guriona, koji je jedno vreme živeo u kibucu u pustinji Negev, čine se, sa ove tačke gledišta, kao davna i nerealna prošlost.

Zato ne čudi veoma oštra ocena političkog analitičara sa Hebrejskog univerziteta Jarona Ezrača koji kaže da je Izrael nekad bilo društvo sa najvećom jednakošću građana, a da je „sada najkorumpiranije u zapadnom svetu”. S druge strane, profesor prava na Izraelskom institutu za demokratiju Mordehaj Kremnicer kaže da se mora uzeti u obzir i da su izraelski istražitelji u borbi protiv korupcije stroži od evropskih kolega.

N. Radičević