Страх од грчког вируса

– Oчекујем да Србија ове године оствари економски раст од два одсто и можда нешто боље резултате догодине”, казао је у разговору за „Политику” Варел Фримен, потпредседник Европске банке за обнову и развој. Међутим, можда то неће зависити само од Србије, јер га мало забрињава да ли ће и колико грчка криза имати утицаја на нашу земљу – додаје Фримен.

– Ипак, верујем да ће влада успети да одржи стабилност националне валуте, да контролише инфлацију и да ће одрадити добар посао када је реч о економском опоравку земље. Незапосленост јесте велики изазов, али то је сада проблем целог света, а не само Србије” – казао је Фримен.

Агенција „ИХГ глобал инсајд”, са седиштем у Бриселу, објавила је пре неколико дана да би грчка криза могла да има негативан утицај на банкарски сектор у југоисточној Европи, нарочито у Србији и Бугарској. Да ова опасност постоји, пре неколико месеци упозорила је и агенција „Блумберг”. У том извештају страх од „преливања кризе” поткрепљен је чињеницом да грчке банке у Србији држе 15 одсто тржишног колача, а у Бугарској чак трећину.

С друге стране, представници Владе Србије не очекују никакве негативне утицаје и нема разлога за страх, јер Србија има аранжман са ММФ-ом.

Богдан Лисоволик, директор београдске канцеларије ММФ-а, истиче за „Политику” како надгледају ситуацију на дневном нивоу и да за сада не виде никакве ризике од преливања кризе из Грчке у банкарском сектору и финансијском систему Србије. „Банке у Србији су стабилне. Са друге стране, ризик се види једино када је реч о трговинској размени, јер је Грчка велики партнер Србије, али и о потенцијалним страним инвестицијама из ове земље”, додаје.

 У Народној банци Србије, такође, истичу да је такав страх неоправдан.

– Када питате да ли се криза из Грчке може прелити у Србију, треба имати у виду да ниједна банка пореклом из те земље, која послује у Србији нема матицу, која је у већинском државном власништву у Грчкој. До сада су грчке банке доносиле новац у Србију задужујући се у иностранству, а не обрнуто, и одобравале су више кредита од обима депозита прикупљених у Србији. Уз то, те банке су и докапитализовале њихове матице, што је поново био додатни извор за кредите. И на крају, грчке банке су такође потписнице Бечке иницијативе, што је гаранција да неће смањивати обим своје изложености према Србији, односно да неће смањивати обим кредита. Изложеност ових банака према Србији, по обиму, за њихове централе није од великог значаја, да би некакво њено смањење могло да допринесе побољшању финансијске ситуације у Грчкој – уверавају из централне банке.

НБС подсећа да у Србији послују 34 банке, различите власничке структуре, а да тржишно учешће грчких банака износи 16,2 одсто.

– Све банке које поседују дозволу за рад НБС, независно од тога да ли су њихови већински власници домаћа или страна лица, обавезне су да послују у складу са домаћом регулативом. Законом о банкама је, између осталог, прописано да је банка дужна да одржава прописани износ капитала и показатељ адекватности капитала, дакле капитал који одговара преузетим ризицима, ради стабилног и сигурног пословања, односно ради испуњења обавеза према повериоцима и да оснивачи банке не могу да повлаче средства уложена у оснивачки капитал банке – кажу у НБС.

А. Николић