Strah od grčkog virusa

– Očekujem da Srbija ove godine ostvari ekonomski rast od dva odsto i možda nešto bolje rezultate dogodine”, kazao je u razgovoru za „Politiku” Varel Frimen, potpredsednik Evropske banke za obnovu i razvoj. Međutim, možda to neće zavisiti samo od Srbije, jer ga malo zabrinjava da li će i koliko grčka kriza imati uticaja na našu zemlju – dodaje Frimen.

– Ipak, verujem da će vlada uspeti da održi stabilnost nacionalne valute, da kontroliše inflaciju i da će odraditi dobar posao kada je reč o ekonomskom oporavku zemlje. Nezaposlenost jeste veliki izazov, ali to je sada problem celog sveta, a ne samo Srbije” – kazao je Frimen.

Agencija „IHG global insajd”, sa sedištem u Briselu, objavila je pre nekoliko dana da bi grčka kriza mogla da ima negativan uticaj na bankarski sektor u jugoistočnoj Evropi, naročito u Srbiji i Bugarskoj. Da ova opasnost postoji, pre nekoliko meseci upozorila je i agencija „Blumberg”. U tom izveštaju strah od „prelivanja krize” potkrepljen je činjenicom da grčke banke u Srbiji drže 15 odsto tržišnog kolača, a u Bugarskoj čak trećinu.

S druge strane, predstavnici Vlade Srbije ne očekuju nikakve negativne uticaje i nema razloga za strah, jer Srbija ima aranžman sa MMF-om.

Bogdan Lisovolik, direktor beogradske kancelarije MMF-a, ističe za „Politiku” kako nadgledaju situaciju na dnevnom nivou i da za sada ne vide nikakve rizike od prelivanja krize iz Grčke u bankarskom sektoru i finansijskom sistemu Srbije. „Banke u Srbiji su stabilne. Sa druge strane, rizik se vidi jedino kada je reč o trgovinskoj razmeni, jer je Grčka veliki partner Srbije, ali i o potencijalnim stranim investicijama iz ove zemlje”, dodaje.

 U Narodnoj banci Srbije, takođe, ističu da je takav strah neopravdan.

– Kada pitate da li se kriza iz Grčke može preliti u Srbiju, treba imati u vidu da nijedna banka poreklom iz te zemlje, koja posluje u Srbiji nema maticu, koja je u većinskom državnom vlasništvu u Grčkoj. Do sada su grčke banke donosile novac u Srbiju zadužujući se u inostranstvu, a ne obrnuto, i odobravale su više kredita od obima depozita prikupljenih u Srbiji. Uz to, te banke su i dokapitalizovale njihove matice, što je ponovo bio dodatni izvor za kredite. I na kraju, grčke banke su takođe potpisnice Bečke inicijative, što je garancija da neće smanjivati obim svoje izloženosti prema Srbiji, odnosno da neće smanjivati obim kredita. Izloženost ovih banaka prema Srbiji, po obimu, za njihove centrale nije od velikog značaja, da bi nekakvo njeno smanjenje moglo da doprinese poboljšanju finansijske situacije u Grčkoj – uveravaju iz centralne banke.

NBS podseća da u Srbiji posluju 34 banke, različite vlasničke strukture, a da tržišno učešće grčkih banaka iznosi 16,2 odsto.

– Sve banke koje poseduju dozvolu za rad NBS, nezavisno od toga da li su njihovi većinski vlasnici domaća ili strana lica, obavezne su da posluju u skladu sa domaćom regulativom. Zakonom o bankama je, između ostalog, propisano da je banka dužna da održava propisani iznos kapitala i pokazatelj adekvatnosti kapitala, dakle kapital koji odgovara preuzetim rizicima, radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima i da osnivači banke ne mogu da povlače sredstva uložena u osnivački kapital banke – kažu u NBS.

A. Nikolić