Моја вољена Луција

"Моја вољена мала, желим да што пре дођеш свом господину, јер он већ много тугује за тобом. Срдачан поздрав – твој господин."

Овим речима је Јосип Броз Тито завршио писмо послато из Париза 29. маја 1937. године у Москву, у хотел "Лукс", на адресу Луције Бауер, своје венчане жене, о којој у досадашњим Титовим биографијама и реконструкцијама разних етапа његовог животног пута има тек мало помена.

Документи о браку Ј. Б. Тита и Луције Бауер, као и о судбини тог брака, први пут су стављени на увид јавности на изложби "Стаљин и Тито", одржаној у Москви од 23. јуна до 15. јула, у организацији руске Федералне архивске агенције, Државног архива Руске Федерације и Архива Србије и Црне Горе.

Научни и други разлози

Догађај је наишао на велики одјек и у стручној и у широј јавности, каже нам Миладин Милошевић, заменик директора Архива Србије и Црне Горе, који је пре три године прихватио идеју свог колеге В. П. Козлова, руководиоца Федералне архивске агенције Русије, да ова изложба буде организована. Диктирали су је научни разлози, али и интересовање јавности да што више сазна о сложеним међусобним односима Ј. В. Стаљина и Ј. Б. Тита.

У тим односима су се преламали њихови лични карактери, али и различите државно-партијске и политичко-идеолошке концепције, што ће на крају, 1948. године, довести до сукоба Београда и Москве и расцепа у монолитном блоку држава "народне демократије", односно "социјалистичког лагера".

На московској изложби било је изложено 235 експоната, међу њима и неки тродимензионални предмети (личне Стаљинове и Титове ствари), али су превагу однели архивски документи, праћени брижљиво одабраном фотографском грађом.

У добро опремљеном каталогу наведене су основне карактеристике сваког експоната и документа изложених у пет делова ове изложбе (До доласка у Југославију; Године борбе 1941–1945; Савезници у социјалистичком лагеру 1945–1948; Стаљин и Тито: конфликт интереса 1948–1953. и Нормализација односа 1953–1956).

Аутори предговора у каталогу су В. П. Козлов и Миладин Милошевић, док су уводне текстове написали Л. Ј. Гибјански и Љубодраг Димић.

"Поставка изложбе даје посетиоцима јединствену могућност да се сами упознају с изворима и да оформе сопствени поглед на не тако давну прошлост, без чијег разумевања је немогуће подстицање данашњих процеса", написано је, уз нагласак да "многи совјетолози налазе почетак распада светског система социјализма у времену разлаза лидера СССР и Југославије".

Документи нам, по речима Милошевића, "приближавају један историјски период, догађаје и личности тог времена. Надамо се да ће ови документи показати сложене односе двојице партијских и државних вођа, неприкосновених управљача у њиховим земљама дуже од тридесет година".

Непозната грађа

Истраживања доскора недоступне грађе навела су Л. Ј. Гибјанског на закључак да је главни узрок сукоба 1948. године био у деловању Београда на међународној арени "без обавезне сагласности Москве". Реч је о питању Трста, а, још важније, о "односима Југославије с балканским ’народним демократијама’, пре свега с Бугарском и Албанијом" и амбицији стварања балканске федерације.

Резолуцијом Информбироа из јуна 1948. године, пише Гибјански, "Стаљин је однео привидну победу над непокорним Титом", али се комунистички режим у Југославији показао довољно снажним да "издржи у хладном рату покренутом против њега од Кремља". После Стаљинове смрти (март 1953) његови наследници су већ у првим месецима владања "приступили постепеној демонтажи једне политике која је у суштини доживела фијаско" да би потом, следствено, уследило и "јавно признање совјетске стране да су оптужбе против Тита и његовог окружења биле лажне".

У свом прилогу др Љубодраг Димић изложио је генезу бољшевизације КПЈ коју је довршио Тито као класични "стаљиниста" и "војник револуције".

Димић констатује да су у време сукоба са ИБ-ом, "југословенски комунисти демонстрирали сав свој стаљинистички потенцијал", али да је тај сукоб, истовремено, утицао на југословенски политички "повратак" Западу.

Како смо сазнали у разговору с Миладином Милошевићем, ова изложба ће у октобру бити приређена и у Архиву Србије и Црне Горе, а биће организован и округли сто на коме ће учествовати руски и домаћи истраживачи.

Што се тиче Титовог брака са Луцијом Бауер, то је, ипак, посебна прича.