Птице умиру...

За птице које се гнезде у мочварном земљишту на острвима уз америчку обалу Мексичког залива нафтна мрља није могла да се излије у горе време.

На Шандлеровим острвима недалеко од обале Лујзијане смеђи пеликани, њих око три хиљаде, управо полажу јаја, док се са платформе Бритиш петролеума, оштећене у експлозији 20. априла, шири изливена нафта.

„Очекујем да ће пеликани бити највише погођени“, каже Мајкл Фрај, стручњак за очување птица, који је саветовао америчку владу после сличне катастрофе „Ексон Валдеза“ на Аљасци 1989.

У четири државе које излазе на залив, Лујзијани, Мисисипију, Алабами и Флориди, налази се десетак државних или националних паркова и дивљих резервата. У њима живе стотине врста птица или се ту гнезде током миграција.

Неке од њих спас би могле да нађу у међународном центру за спасавање птица у Форт Џексону. Волонтери су поставили појасеве у мору како би заштитили најугроженија птичја станишта дуж 300 км обале Лујзијане и Мисисипија, каже Фрај за Ројтерс. Ипак, чак и ако нафта не дође до обале, птице ће се испрљати када буду ловиле рибу. Када се перје слепи нафтом, губи функцију топлотне изолације, па могу да се смрзну при јаким ветровима чак и на релативно благим температурама. Оне такође могу да унесу нафту јер се хране у води.

Спасавање је изузетно деликатно, објашњава ветеринарка Ерика Милер. Птице прво морају да се опораве од „нафтног шока“, па онда да се ухвате и оперу. Да би се ублажили симптоми иритације желуца нафтом, убризгава им се чак пепто-бисмол, иста супстанца која се даје људима за стомачне проблеме.

Ј. Ј. К.