Ptice umiru...

Za ptice koje se gnezde u močvarnom zemljištu na ostrvima uz američku obalu Meksičkog zaliva naftna mrlja nije mogla da se izlije u gore vreme.

Na Šandlerovim ostrvima nedaleko od obale Lujzijane smeđi pelikani, njih oko tri hiljade, upravo polažu jaja, dok se sa platforme Britiš petroleuma, oštećene u eksploziji 20. aprila, širi izlivena nafta.

„Očekujem da će pelikani biti najviše pogođeni“, kaže Majkl Fraj, stručnjak za očuvanje ptica, koji je savetovao američku vladu posle slične katastrofe „Ekson Valdeza“ na Aljasci 1989.

U četiri države koje izlaze na zaliv, Lujzijani, Misisipiju, Alabami i Floridi, nalazi se desetak državnih ili nacionalnih parkova i divljih rezervata. U njima žive stotine vrsta ptica ili se tu gnezde tokom migracija.

Neke od njih spas bi mogle da nađu u međunarodnom centru za spasavanje ptica u Fort Džeksonu. Volonteri su postavili pojaseve u moru kako bi zaštitili najugroženija ptičja staništa duž 300 km obale Lujzijane i Misisipija, kaže Fraj za Rojters. Ipak, čak i ako nafta ne dođe do obale, ptice će se isprljati kada budu lovile ribu. Kada se perje slepi naftom, gubi funkciju toplotne izolacije, pa mogu da se smrznu pri jakim vetrovima čak i na relativno blagim temperaturama. One takođe mogu da unesu naftu jer se hrane u vodi.

Spasavanje je izuzetno delikatno, objašnjava veterinarka Erika Miler. Ptice prvo moraju da se oporave od „naftnog šoka“, pa onda da se uhvate i operu. Da bi se ublažili simptomi iritacije želuca naftom, ubrizgava im se čak pepto-bismol, ista supstanca koja se daje ljudima za stomačne probleme.

J. J. K.