Немачка прати укључивање Србије у ЕУ

БЕРЛИН – Немачка жели партнерски и пријатељски да прати процес укључивања Србије у Европску унију (ЕУ), изјавио је данас председник Одбора Бундестага за питање ЕУ Гунтер Крихбаум после посете потпредседника владе Србије Божидара Ђелића овом парламентарном телу.

"Ми смо уверени да је стабилност у читавом региону могућа само ако је Србија чланица ЕУ, али реч је и о много већој ствари. Развој, благостање, демократија и правна држава могу у оквирима ЕУ много боље да се развијају", рекао је Крихбаум новинарима после састанка Одбора.

Ђелић, који је 90 минута члановима Одбора тумачио политичка и економска опредељења Србије, позвао је Бундестаг и немачку владу да подрже два корака која су од кључног значаја за Србију.

Од Берлина се, како је рекао Ђелић, подршка очекује када је реч о почетку ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању, и о прослеђивању апликације Србије за чланство у ЕУ Европској комисији.

Ђелић је истакао да Србија "не тражи никакве привилегије или могућност да крене пречицом у ЕУ", али да јој је нужна "веродостојна ЕУ-перспектива да би могла да настави своју одговорну политику уз подршку грађана" и да преговоре о уласку у ЕУ почне до краја мандата ове владе средином 2012.

Немачки посланици, чланови Одбора, од Ђелића су највише желели да чују мишљење о могућности решавања проблема Косова.

При томе је јасно исказан став да Немачка не сматра могућим да ревидира своју одлуку о независности Косова.

Похваљен је, међутим, "интелигентан приступ" Београда о овом питању и показано занимање за то какве потезе Србија жели да повуче после објављивања саветодавног мишљења Међународног суда правде о законитости независноти Косова.

На питање дописнице Бете да ли је замисливо да Србија уђе у ЕУ, а да претходно није признала Косово, конзервативни политичар Крихбаум је рекао:

"Сматрам да је важно да се брзо напредује у процедури уласка Србије у ЕУ. Ако би се поново отворила статусна питања, то би овај поступак веома успорило и блокирало, а за људе у Србији је важно да им се сада отвори перспектива скорог уласка, иако то скоро треба схватити релативно, јер је пред Србијом још дуг пут реформи. Ја бих желео да се преговори воде без додатних хипотека", рекао је Крихбаум.

Потпредседник владе Србије је рекао да "ниједан демократски вођа у Србији не жели и не може да прихвати независност Косова", али да власт у Србији жели да буде "прагматична" и постигне "историјски компромис" и буде "део решења".

Ђелић је посланицима образложио и замисао да би самит о Западном Балкану 2. јуна у Сарајеву требало да се фокусира "на суштинске пројекте од заједничког интереса у пет области, а то су: инфраструктура, екологија, енергетика, социјална политика и економија знања".

Додао је да би и земље региона, по угледу на сличан документ ЕУ, требало да припреме заједничку стратегију Западни Балкан 2020, када би требало да буду и део шире европске интеграције.

Немачки посланици су Ђелићу поставили и питања о економској ситуацији, посебно у светлу кризе у Грчкој, о регионалној сарадњи, реформи правосуђа, као и о статусу мањина и избеглица из других делова бивше Југославије који сада живе у Србији.

Потпредседник владе Србије сутра ће учествовати на Европа Форуму Западнонемачког радија (WДР) који ће отворити немачки министар иностраних послова Гидо Вестервеле, а на којем учествују и шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозо и канцеларка Ангела Меркел.