Црвена кућа, циганска радост

Надахњуjући своје грађане, Београд свакодневно добија нове симболе. Најновији је црвена кућа, смештена у лавиринтима насељa "Старо сајмиште", у делу који Београђани зову "картон сити". Офарбана дречавом црвеном бојом, видљива је сваком пролазнику којег пут нанесе преко Газеле. Ова грађевина издваја се од осталих и по томе што је направљена од чврстог материјала. Тако је сивило које преовлађује на новобеоградској страни реке, испод моста, коначно разбијено једном правом бојом.

Заслуге за лепши амбијент овог иначе неугледног краја града припадају породици Раџиповић. Домаћини, испрва сумњичави и нерасположени за разговор из страха од разних инспекција и недавне најаве града о коначном решењу за нехигијенска насеља, попустили су пред објективом фотоапарата. После краћег породичног саветовања следио је позив за трпезу као већ чувена ромска гостољубивост.

 – Сликај прво мене, онда њега, а после све заједно – тражи мусави дечачић. Двориште ври од живота. Деца, одрасли, чопор паса и папагај Роки.

Раџиповићи су бројна фамилија, али у кући живи шест чланова. Најстарији Сафедин седи испред куће и хвали се граном породичног стабла која почиње од њега.

– Имам двојицу синова и седам ћерки. Све ћерке су удате и, у просеку, имају по двоје деце. Па, рачунајте колико је то унучића. Синови су ожењени и они имају децу, а деца ћерки и синова такође имају децу, тако да сам дочекао и праунуке – казује Сафедин.

Прича о кући тако обухвата две генерације породице Раџиповић, оца Сaфедина, пензионера и некадашњег ложача у "Београдским електрана", који је пре петнаест година започео изградњу ове куће, и сина Нукија који је тај посао наставио до данас.

Тридесетседмогодишњи Нуки, однедавно и сам деда, после болног искуства са нашом полицијом, пре деветнаест година потражио је срећу у Италији, где и сада живи. Овде је на кратком одмору, па опет назад у Перуђу. Сваки Нукијев долазак из Италије одмах се примети, јер новац који донесе одмах уложи у кућу. Зграду су офарбали у црвено, јер кажу да се прашина одбија од ње, а ако се ипак испрља лако се пере.

– Јесте коштало 300 евра, али црвено је наша боја, то је циганска радост. Ову кућу волим и, да ми понуде било шта друго, не бих прихватио – каже Нуки. Унутар куће свака соба у посебној боји –  наранџаста, зелена, плава, а купатила италијанска. Породица има и уметничких склоности и укуса, па су се репродукције слика чувеног Климта идеално уклопиле са бојом зидова и намештаја.