Сентандреја и марке

Двадесетак километара северозападно од Будимпеште налази се живописан градић на Дунаву, Szentendre, код нас познатији као Сентандреја – значајан за нашу историју и културу. Наиме, почев од пада Деспотовине 1459, турског заузећа Београда 1521, а нарочито после Велике сеобе 1690. године, Срби избеглице су на крају достигли овде најсевернију тачку у свом повлачењу.

Ту је рођен књижевник Јаков Игњатовић, а у месту постоји седам цркава православног порекла: Успенска, Оповачка, Преображенска, Пожаревачка, Благовештенска, Ћипровачка и Саборна или Београдска. Неке од њих су касније предате другим вероисповестима, јер данас од десет хиљада становника има само стотинак Срба. На присуство Срба указује и крст захвалности (православног порекла) што је куга мимоишла град. На редовној марки од четири форинте из 1980. године, запажа се овај крст на главном тргу и торањ Саборне цркве. На жигу поводом тематске изложбе 29. јуна 1980. налази се иста представа те је припремљена максимум карта, са одговарајућом разгледницом.

Прослава 79. Дана марке обележава се са две марке и блоком, а међународна изложба Хунфила од 23. до 25. јуна одржана је у Вацу. Марке у пару, од по 52 форинте приказују фреске из замка Естергом за које се претпоставља да су дело мајстора Алберта из Фиренце (персонификација четири врлине), а нацрт блока је фокусиран на православну Саборну цркву у Сентандреји. Натпис "Szentendrei Ortodox Emlekek".

На самој марки од 400 + 200 форинти приказан је иконостас у Саборној цркви, а на делу блока ван марке види се спољни и унутрашњи изглед храма. Црква је подигнута средином 18. века од избеглица придошлих из Београда.

Сматра се најлепшим примером српског барока, рококоа и неокласицизма. Треба поменути да је поводом десетогодишњице Музеја православне црквене уметности 1975. године издата мађарска серија "Иконе" са репродукцијама православних дела различитог порекла из овог музеја.