Sentandreja i marke

Dvadesetak kilometara severozapadno od Budimpešte nalazi se živopisan gradić na Dunavu, Szentendre, kod nas poznatiji kao Sentandreja – značajan za našu istoriju i kulturu. Naime, počev od pada Despotovine 1459, turskog zauzeća Beograda 1521, a naročito posle Velike seobe 1690. godine, Srbi izbeglice su na kraju dostigli ovde najseverniju tačku u svom povlačenju.

Tu je rođen književnik Jakov Ignjatović, a u mestu postoji sedam crkava pravoslavnog porekla: Uspenska, Opovačka, Preobraženska, Požarevačka, Blagoveštenska, Ćiprovačka i Saborna ili Beogradska. Neke od njih su kasnije predate drugim veroispovestima, jer danas od deset hiljada stanovnika ima samo stotinak Srba. Na prisustvo Srba ukazuje i krst zahvalnosti (pravoslavnog porekla) što je kuga mimoišla grad. Na redovnoj marki od četiri forinte iz 1980. godine, zapaža se ovaj krst na glavnom trgu i toranj Saborne crkve. Na žigu povodom tematske izložbe 29. juna 1980. nalazi se ista predstava te je pripremljena maksimum karta, sa odgovarajućom razglednicom.

Proslava 79. Dana marke obeležava se sa dve marke i blokom, a međunarodna izložba Hunfila od 23. do 25. juna održana je u Vacu. Marke u paru, od po 52 forinte prikazuju freske iz zamka Estergom za koje se pretpostavlja da su delo majstora Alberta iz Firence (personifikacija četiri vrline), a nacrt bloka je fokusiran na pravoslavnu Sabornu crkvu u Sentandreji. Natpis "Szentendrei Ortodox Emlekek".

Na samoj marki od 400 + 200 forinti prikazan je ikonostas u Sabornoj crkvi, a na delu bloka van marke vidi se spoljni i unutrašnji izgled hrama. Crkva je podignuta sredinom 18. veka od izbeglica pridošlih iz Beograda.

Smatra se najlepšim primerom srpskog baroka, rokokoa i neoklasicizma. Treba pomenuti da je povodom desetogodišnjice Muzeja pravoslavne crkvene umetnosti 1975. godine izdata mađarska serija "Ikone" sa reprodukcijama pravoslavnih dela različitog porekla iz ovog muzeja.