Фирмарине више него удвостручене

Комунална такса за истицање фирме биће увећана у просеку 114 одсто у седам градских општина, кажу у Унији послодаваца Србије. Нови износи фирмарина, истичу у овом струковном удружењу, највише ће погодити привреднике на Врачару и Вождовцу, али и у Земуну и Раковици. Тако ће власник малог предузећа на Врачару уместо досадашњих 65.000, таксу плаћати 143.100 динара, а угоститељ у Земуну ће уместо 17.070 у општинску касу уплаћивати 44.250 динара.

– Предузетници су нам рекли да ће, осим у ове четири, таксе бити увећане и у општинама Палилула, Савски венац и Младеновац, а исто се очекује на Новом Београду и у Старом граду – каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије.

То потврђују и предузетници. Нашој редакцији обратио се власник једне фирме са Савског венца. Фирмарину је протекле године плаћао 17.900 динара, а сада је добио решење на којем је износ ове општинске таксе увећан на 40.000 динара.

Небојша Атанацковић, председник Уније, подсећа да су комуналне таксе за истицање фирме и пре овог повећања биле високе.

– Најновије увећање фирмарина ће довести до тога да предузетници не отварају нова предузећа, већ ће почети да раде на црно. У 24 државе Европске уније намет за истицање фирме уопште не постоји – тврди Атанацковић.

Повећање такси је нелогично, каже, будући да је промет на мало у престоници у поређењу са првим кварталом 2008. године опао 20,9 одсто.

– Раст инфлације, цена на мало и трошкова живота износили су око десет одсто у току 2009. године, тако да је овако велико повећање комуналне таксе за истицање фирме непримерено и довешће до затварања многих самосталних трговинских и занатских радњи и преласка дела београдске мале привреде у сиву зону – претпостављају у Унији послодаваца. Министарству за државну управу и локалну самоуправу Унија је упутила захтев да се одређивање висине комуналних такси стави под контролу. Њихов је предлог да се оне прописују на основу развијености региона и да се у обзир узме платежна моћ привредника.

– Захтев привреде је и да се законом пропише да комуналне таксе не могу да расту изнад нивоа инфлације и повећања трошкова живота, како је то регулисано и у већини земаља Европске уније. Сада општине произвољно одређују висину такси, па оне постају превелики терет за привреднике. Има општина које су у току једне године подигле комуналне таксе за више од 300 одсто – кажу у Унији.

И док су економисти сагласни да свако повећање дажбина негативно утиче на пословање, привредницима није јасно ни која је сврха плаћања овог намета.

– Власник фирме, угоститељског објекта или продавнице и не мора да окачи назив радње, али ће му фирмарина ипак бити наплаћена – објашњава Драгољуб Рајић.

----------------------------------------------

Ново зонирање – нове цене

У Управи јавних прихода објаснили су да нове цене фирмарина произлазе из новог зонирања које је утврђено у децембру 2009. године, када је град подељен на десет зона.

– Пошто зоне одређују висину таксе за истицање фирме, дошло је до тога да обвезници из некадашњих нижих пређу у вишу зону. Висине накнаде се крећу на годишњем нивоу од 210.000 динара за екстра зону до 42.000 за осму зону. Одлуком су, међутим, установљени и знатни попусти, тако да средња предузећа имају попуст од 20 одсто, мала 40 одсто, а предузетници и физичка лица попуст до 80 одсто, што је максимум. На ове попусте такође имају и додатне бенефите у зависности од делатности, па тако угоститељство, трговина, личне услуге имају попуст од додатних 40 процената на већ постојећих 40, што опет даје 80 процената. Када се то израчуна, од рецимо 200.000 за прву зону укупна новчана обавеза на годишњем нивоу износи 40.000 динара, а за осму зону уз попуст од 80 одсто 10.000 уместо 42.000 динара, што је знатно смањење у односу на фиксне износе – рекао је Владан Луковић, директор Управе јавних прихода.

----------------------------------------------

Петнаест комуналних такси

У Унији послодаваца Србије подсећају и да привредници у Београду плаћају петнаестак комуналних такси: за истицање фирме, за истицање и исписивање фирме ван пословног простора на објектима и просторима који припадају јединици локалне самоуправе, за држање средстава за игру, за држање музичких уређаја и приређивање музичког програма, за коришћење простора на јавним површинама или испред пословних просторија, за коришћење рекламних паноа, за коришћења простора за паркирање друмских моторних возила, за коришћење слободних површина за кампове, шаторе или друге објекте привременог коришћења, за коришћења обале у пословне и друге сврхе, за коришћење витрина за излагање робе ван пословних просторија, за држање и коришћење пловних постројења и пловних направа, за држање моторних, друмских и прикључних возила, за држање и коришћење чамаца и сплавова на води, за држање ресторана и других угоститељских објеката на води, за заузеће јавне површине грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова.

С. Деспотовић