Српско тржиште гаса постаје конкурентно

Осим руског „Гаспрома” који је и по међудржавном споразуму стратешки партнер „Србијагаса” на српско тржиште ускоро би могли доћи и други велики енергетски играчи, немачки ЕОН-Рургас, италински Ени и мађарски МОЛ, с којима се у овом моменту разговара о могућем будућем партнерству, потврдио је јуче у разговору за „Политику” Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.

– Посао у који би се улазио с овим великим компанијама не би се тицао само трговине гасом, већ и струје будући да „Србијагас” има намеру да шири своју основну делатност, с тим што ово јавно предузеће жели да буде и остане регионални гасни играч, односно да обезбеди своју тржишну позицију у овом делу Балкана – појаснио је Бајатовић.

Упитан да ли је приликом недавне посете ЕОН Рургасу и разговора са првим човеком ове компаније било неких конкретних предлога будуће сарадње, Бајатовић каже да је предочена жеља великих индустријских потрошача гаса да овај енергент убудуће купују на отвореном тржишту, где им се чини да могу јефтиније да прођу, јер је у овом часу гас за њих прескуп.

На констатацију како ће на то гледати руска страна, Бајатовић каже да „Гаспром” остаје највећи снабдевач „Србијагаса”, али да због српског законодавства, али и честих примедби на то да је ово јавно предузеће монополиста, да тржиште мора да се отвори и за друге потенцијалне партнере.

На крају крајева 2012. године како је домаћим законодавством и предвиђено Србија мора да отвори тржиште гаса на ком је боље да се појаве велике фирме с искуством и технологијом, него поједине који ће за кратко време желети да оперу прљав капитал, а да иза тога остане несређено тржиште гаса.

– ЕОН Рургас. EНИ и Мађарски МОЛ би могао да нам помогне и у истраживању гаса, а сутра да нам буде и конкурент на тржишту, те је потпуно нормално да имамо добре односе с свим великим компанијама. Стварне вишкове гаса у овом часу може да испоручи само руски „Гаспром” и ми ниједним својим пословним потезом не желимо да угрозимо то стратешко партнерство, јер из тог односа имамо и највеће бенефите и користи, али то не значи да српско тржиште треба да се затвори, каже он.

Све ове компаније су рекле да имају Србију као своју тржишну мету, што ће свакако повећати конкурентност тржишта што би за државу Србију требало да буде позитивно.

На питање како коментарише то што држава све више улази у спорне српске фирме, оне у којима је пропала приватизација, Бајатовић истиче да је „Србијагас”, у договору са владом био пионир у овом послу преузевши велике дужнике – Фабрику стакла, Метанолско-сирћетни комплекс МСК, Азотару Панчево...

Бајатовић каже да су у завршној фази програми који ће бити презентовати влади, а тичу се тога како би ове фирме од којих су много били већ дигли руке у наредне две године могле стати на зелену грану и бити спремне за евентуалне нове стратешке партнере. У зависности до тога какав тржишни маркет Србија буде хтела да одабере, инвестиције ће се кретати од 20 до 50 милиона евра.

Предвиђа се да би Азотара могла да производи милион тона ђубрива годишње што је више него довољно за потребе домаћег тржишта, и што је био разлог да се недавно потпише уговор за пробни извоз робе на италијанско тржиште које би могло наредне године да преузме око 200.000 тона азотних производа.

Као потенцијални партнери за Стаклару виђени су Израелци и Италијани који су спремни да откупе део залиха, а с друге стране да обезбеде тржиште за пласман робе.

За Азотару и Стаклару су урађени пројекти уштеде у енергији, будући да ове фабрике троше од 30 до 50 одсто више енергије него што је то нормално, због, пре свега, застареле технологије. Гледајући на период од пет до седам година само на уштедама у енергији могли би да отплатимо позајмљени новац.

Када је реч МСК, ова фабрика има тржиште, али је проблем цена гаса, каже Бајатовић и напомиње да постоји идеја да све домаће количине гаса буду усмерено на ову фабрику јер би се тиме сачувала.

Важно је с каквим намерама менаџмент води компанију. Имали смо неуспеле приватизације, али ни циљ оних који су купили ове фирме није био да обезбеде производњу већ брз начин зараде у односу на уложено, распродају опрему или да купљено претворе у скупо градско грађевинско земљиште или пословни простор.

Држава, каже он, мора да сноси одговорност за ове неуспеле приватизације јер их је она спроводила. Не треба Србија да бежи ни до тржишне економије ни од приватизације, али та два процеса морају да имају за резултат боље стање српске економије, поручује први човек „Србијагаса”.

Програме које ради ово јавно предузеће подразумеваће партнерство јавног и приватног капитала, односно јавних и приватних интереса. На опаску да је то оквир за корупцију, Бајатовић каже да, ако се све подведе под корупцију онда од тог партнерства неће бити ништа, а српска привреда ће бити у још лошијем стању. За питање корупције је такође одговорна држава, закључује он.

Јасна Петровић