Нови асфалт доводи госте

Од Београда до главних туристичких центара, попут Копаоника, Златибора, Врњачке Бање и Палића, има у просеку око 200 километара. У развијеним земљама, са мрежом аутопутева, за ове релације су потребна два сата вожње, код нас много више. Када би неко код нас рекао да је стигао на Копаоник за два сата – тада би заиста требало уложити доста напора да да би се поверовало у такву вожњу.

 Чак и до главном граду много ближих излетишта потребно је утрошити два сата вожње по путевима који захтевају пуно опрезности.

Да би се туризам као стратешки приоритет развијао, уз хотеле, најважнији су путеви. То се најбоље може видети и по развоју Златибора, чији је процват почео с градњом савременог пута који од Ужица води до овог туристичког центра.

Листа приоритета

У протеклих неколико година издвојене су милијарде динара за градњу путне мреже, које, срећом, нису заобишле не само најпознатије туристичке центре већ ни оне који у наредних пет–шест година треба то да постану.

Како истиче Бранко Јоцић, директор ЈП "Путеви Србије", стратегијом националног финансирања предвиђено је да се градњом путева отворе могућности за развој појединих туристичких подручја Србије. У том послу учествује и ЈП "Путеви Србије", које инвестира у овакве пројекте. Као најновији пример издвајају се обимни радови на будућим смучарским теренима Старе планине, за коју многи мисле да има већу перспективу од Копаоника. Тако је предвиђено финансирање радова на путу Сврљиг – Стара планина из националног програма, док ће "Путеви Србије" издвојити новац за правац Темска – Топли до у дужини од 18 километара на прилазном правцу од Пирота.

Из националног програма чине се покушаји да се туристима што више приближе готово потпуно неискоришћени потенцијали Голије и градњом пута од Ивањице, док ће "Путеви Србије" уредити деоницу с рашке стране.

За најпознатији зимски туристички центар Копаоник доста је урађено током протеклих година како би смучари што брже стизали до хотела и стаза. Завршено је 18 километара пута и сада се ради на још осам километара код Рендара. Завршен је и део пута од Врњачке Бање и Гоча, док је за ову сезону планирано да се уради шест километара пута који према овој планини води од Лепосавића.

При крају је завршетак пута у дужини од 62,5 километара између Матарушке Бање и Рибарића, који траје већ трећу сезону, а вредност инвестиције је процењена на 12,3 милиона евра.

Годинама "заборављане" Дивчибаре добиће и нове путеве, за туристе који из Војводине долазе на одмор уредиће се деоница преко Рајковића брда, док је  предузеће "Ратко Митровић" ангажовано у делу пута од Боговађе и Мионице који је намењен посетиоцима из главног града и овог дела Србије.

Да нови туристички садржаји често утичу и на градњу путева који до сада нису били у плановима, како истиче Јоцић, добар пример за то је и Мокра Гора и њено повезивање са Таром. Предвиђено је да се из националног инвестиционог плана одвоји два милиона евра само за деоницу Недокрај – Митровац на Тари, чиме ће бити повезана два туристичка центра. Преостало је да се, поред асфалтирања пута код хотела "Оморика", на Тари уради путна веза са Бајином Баштом.

Без рупа до бања

Да ће путеви донети толико жељени просперитет Златару, планини који за сада има скроман број смештајних капацитета, можда као најава може да послужи обнова пута и градња седам мостова на деоници Борова Глава – Увац – Кокин Брод. Једна од најтежих деоница пута од Златибора до црногорске границе добиће нов изглед, а вредност инвестиције процењује се на скоро 11 милиона евра.

Урађени су пројекти и за развој Власинског језера, за месец дана треба да почну радови на траси од Црне Траве, а већ се ради на 12 километра дугом путу који води од Сурдулице до Власине, тако да ће с обе стране бити обновљени прилази.

Уређује се и прилаз Сокобањи из правца Бованског језера, као и сам улаз у једну од наших најпознатијих бања. Протеклих година доста је уложено и у путни развој Врњачке Бање, у плану су радови у дужини од три километра ка Гочу. Окончани су или су у току радови и код Нишке Бање, Врањске, Пролом, Луковске и Сијаринске.

Због пролетошњих одрона веома тешко се долазило до Доњег Милановца и археолошког налазишта Лепенски вир. Директор ЈП "Путеви Србије" прошле недеље је обишао ову трасу Ђердапске магистрале и наложено је да се она поново уреди. Тек следеће године радиће се пројекат за уређење прилаза познатом и заборављеном туристичком раритету Србије – Рајачким пивницама.

Тако ће они који имају већ изграђене путеве моћи да рачунају и на већи број туриста, посебно страних, док од планова општина и државе зависи када ће многи са до сада мало познатих простора Србије добити ту исту могућност.

--------------------------------------------------------------------------

Три године за Кањижу

Са бањом Кањижа потписан је уговор о комплетном уређењу путева, вредан 400 милиона динара, који треба да се реализује у наредне три године. За развој белоцркванских језера и Делиблата значајан је посао, од 250 милиона динара, који обухвата градњу пута Гај – Дубовац, чије се отварање очекује наредног месеца.

Ради се и друга трака пута Палић – Суботица. Очекује се да ће ускоро бити завршен посао на деоници Богојево – Каравуково, на Дунаву, обилазница око Апатина, као и пут до бање Меленци.

--------------------------------------------------------------------------

Лакше до манастира

 Градња обилазнице код манастира Жиче износиће два и по милиона евра, а тек наредне године лакше ће се стизати и до манастира у Овчарско-кабларској клисури, јер је предвиђена комплетна замена асфалта на путу Чачак – Ужице. Радови код манастира Троноше и код Тршића су завршени, а у недељу се отвара пут до Каоне.

Предвиђени су и радови на два путна правца на Фрушкој гори – пут преко гребена који повезује Банстол са Иришким венцем и Врдником, као и пут који се протеже доњом падином Фрушке горе и полази са Банстола, повезујући манастир Крушедол, језеро Међеш, село Нерадин, Ириг, манастир Хопово и Иришки венац.

До сада су завршени радови на прилазним путевима до манастира Каленић, Вратна, Суводол, Ћелије, Пустиње, Лелић, Свети Никола, Света тројица и других.