Динкићева сеоба

Влада Србије треба да се пресели у Приштину или Призрен. Српски патријарх треба да столује у Пећи а не у Београду. Биле су то идеје с почетка деведесетих. Њихов циљ био је очување Космета, тачније спречавање његове сецесије.

Сада Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја, хоће да сели институције из Београда. Решио је да Фонд за развој пресели у Ниш, Агенцију за регионални развој у Зајечар, Агенцију за осигурање извоза у Ужице а Националну службу за запошљавање у Крагујевац.

Динкић каже да ће млади у тим местима имати мотив да у њима остану јер ће бити посла а запослени у тим институцијама у Београду истовремено неће остати без посла. Измештање ће се финансирати из буџета институција које ће бити пресељене.

Министар сматра да централа „Србијашума” треба да буде тамо где има највише шума, као и централа „Србијавода”. На изворишту свог посла треба да буде и Министарство за Косово и Метохију.

Нема сумње да ће и оваj предлог министра коме никада нису мањкале ни идеје ни енергија поделити Србију. Једни ће му приписивати расипништво и политикантство о државном трошку, док ће други хвалити његову намеру да подстакне равноправан регионални развој Србије.

Већ је приговорено да је Динкић предложио сеобу институција, када је решио да прави странку уједињених региона Србије, купујући тако присталице нове странке. Жељко Ивањи, посланик Г17 плус, каже да не види да Динкић тако купује присталице. „Многе ствари се поклапају. Сеоба није везана само за унију региона него и за децентрализацију и регионализацију. Не идемо сада на изборе са Унијом већ ћемо ићи на републичке изборе за две године”.

Зашто сељење институција из Београда Динкић није предложио када је био гувернер Народне банке Србије или када је био министар финансија? „Динкић је сада одговоран за регионални развој, а тада је био одговоран за јак динар”, каже посланик. А како ће пресељење једне институције развијати регион? Ивањи каже да ће људи којима је потребна та институција долазити, биће и запошљавања. „Неко ће се вратити у свој крај. Сигурно ће се смањити администрација у Београду а у унутрашњости ће се повећати. Агенција за осигурање извоза привући ће и странце у Ужице, а тамо сигурно има менаџера као и у Београду. У законима ће једино морати да се мења седиште институције, а сигурно је да се водило рачуна о томе која институција иде у који град.”

Упитан да ли је Динкићева идеја политикантство или жеља да се подстакне равномеран развој Србије. Др Слободан Вуксановић, директор медијске службе ДСС-а, каже да Динкић покушава да разбије државну структуру по регионалним центрима како би то послужило развоју његове странке и придобијању гласача.

„Зашто није предложио да се пресели министарство иностраних послова или рада? Зато што она припадају другим странкама. Предложио је пресељење институција које припадају Г17 плус и од тога ће правити партијске ћелије. То је комунистичка метода, децентрализуј – разбиј да би се све држало под контролом”. Вуксановић каже да пресељење институција не може подстаћи развој неке области. „Водио сам просвету и знам да само брза и ефикасна комуникација помаже. Уосталом зашта служе општине.”

И ДСС као и све друге странке говори о равномерном развоју, али није допринео том циљу док је водио републичку владу и разлике су само повећане. Вуксановић одговара да свим регионима треба помоћи, а да нико не доприноси равномерном развоју јер хоће да држи под контролом регионалне лидере. Може ли политика уопште да се меша у овај проблем или је то посао који треба да буде препуштен предузетницима и подстицајним мерама Владе које ће важити за све делове Србије? Вуксановић одговара да ово није посао који може да се реши административним мерама. „Ово је регионализација за прављење страначког апарата”.

Колико је економски оправдана идеја пресељења институција? Данијел Цветићанин, професор Универзитета Сингидунум, каже да може да поздрави сеобу институција у унутрашњост али не и веће запошљавање и да се компликује сарадња грађана са овим институцијама. На који начин пресељење једног фонда или агенције може да помогне развој неког места или округа? Цветићанин одговара: „Тако што ће се мој сестрић запослити. Нико неће бити отпуштен. Свако може да дели обећања”. Професор каже да ће одлуку о пресељењу, као и до сада, вероватно донети највиши руководиоци, односно председник Републике и министар финансија. Он мисли да кадрови у унутрашњости неће бити проблем. „Нема ни у Београду кадрова. А када је задатак да разбијам, онда то радим до краја. То је деструкција економије”. Постоје ли примери за овакву сеобу у Европи? „У Европи све постоји, али они имају уходан систем двеста година који функционише, иако има и самодеструкције што се видело у Грчкој. Али то не доминира. ”