Тихи рат за Војску Србије

Специјална бригада Војске Србије, која ће у септембру у свом саставу окупити припаднике свих садашњих војних специјалних јединица, још није ни формирана, а већ је почела политичка битка око тога ко ће командовати њеним Антитерористичким батаљоном. Министар одбране Зоран Станковић прекјуче је, приликом посете 72. специјалној бригади у њеној бази у Панчеву, рекао да ће поменути батаљон бити под директном командом премијера Војислава Коштунице. Чим је изјава емитована распламсале су се полемике око тога да ли данас војском, па и њеним специјалцима, командује председник Републике Борис Тадић или премијер Војислав Коштуница.

Исте вечери Министарство одбране издало је саопштење у коме је "појашњена" изјава Станковића. У њему је, а јуче није било додатних објашњења, наведено да је министар мислио на "нову Доктрину Војске Србије" у којој се наводи да Војска може да буде ангажована за уништавање терористичких састава, а да "носиоца противтерористичких дејстава одређује Влада Републике Србије". Проблем је што поменути документ формално-правно не постоји чак ни у форми нацрта, евентуално може да буде реч о некој интерној радној верзији.

– Тај документ званично још увек није представљен ниједној институцији. Ипак, ни у њему се не прецизира да ли су носилац антитерористичке борбе војне или полицијске јединице – објашњава за "Политику" војни аналитичар Бојан Димитријевић.

Антитерористичким батаљоном, по његовим речима, треба да командује командант будуће специјалне бригаде, а не премијер. У свету, војском, па и специјалним јединицама, командује врховни командант, најчешће председник државе. После расформирања СЦГ, надлежности ВСО као колективног командног тела преузео је председник Србије. Премијери су, по логици ствари, задужени за министарства унутрашњих послова и њихове специјалце, што су у Србији САЈ и ПТЈ Жандармерије који су такође "носиоци противтерористичких дејстава".

– Станковићевој изјави дата је превелика пажња, искоришћена је у тихом рату између центара моћи око председника и премијера. Проблем командовања војском трајно ће се решити новим уставом и законима. Верујем да ће се дотле сви неспоразуми по том питању, па и овај, рашчистити договором председника Тадића и премијера Коштунице. Што се тиче министра одбране, мислим да он у оперативним стварима, као што је, на пример, финансирање, треба да прати политику владе, а у врховном командовању и кадровској политици спроводи одлуке председника Србије – каже Димитријевић.

Министарство одбране одлуком републичке владе "пребачено" је са нивоа некадашње државне заједнице у састав Владе Србије. Међутим, то може да буде само привремено техничко решење, јер треба изменити одговарајуће законе и министра одбране изабрати у Народној скупштини.

– Суштина проблема је да је нарушен принцип једностарешинства. Од војника до врховног команданта мора да буде јасна линија руковођења и командовања. Србија је по овом питању неспремно дочекала крај државне заједнице, док су у Црној Гори већ усвојена одговарајућа документа која регулишу односе у систему одбране. Овде постоји сукоб политичких интереса између председника и премијера, али и других ресора извршне власти. То посебно важи за министра финансија Млађана Динкића који диктира шта војска може да уради са својим буџетом, каже војни аналитичар Александар Радић.

У том смислу, по његовим речима, министар Станковић је у деликатној ситуацији јер нема чврсту политичку подршку. Он је данас у ситуацији да, као министар "преузет" из некадашње државне заједнице, у складу са одлуком владе Србије присуствује њеним седницама, али на њима нема право гласа. Начелник Генералштаба генерал Здравко Понош, иако у јавности важи за Тадићевог човека, бар може да се посвети оперативним питањима без потребе да у јавности стално балансира између центара политичке моћи.