Комшије на заједничком послу

Приступање Европској унији је најбољи избор за све земље западног Балкана, то је наш заједнички интерес и задатак, и Бугарска жели да у томе активно помогне својим суседима, каже за „Политику” Николај Младенов, шеф бугарске дипломатије, који је у оквиру регионалне турнеје посетио Београд.

Окосница Ваших разговора управо је подршка европским интеграцијама државама региона. Зашто сте уверени да је то право решење за све нас, и шта би у томе био допринос Бугарске?

Сматрам да би улазак западног Балкана у ЕУ осигурао трајни мир у овом делу континента, као што је стварање ЕУ осигурало мир у Европи после Другог светског рата. Ово је свакако и у интересу Бугарске, која је и сама осетила последице ратова на подручју бивше Југославије и Милошевићеве диктатуре. Европска интеграција је, међутим, подухват који ниједна земља не може да оствари без помоћи и подршке пријатеља. Зато је то заједнички посао свих нас, садашњих и будућих чланица ЕУ.

Даћу пример: Бугарска води снажну борбу против корупције и организованог криминала, али како је реч о мрежи која се шири далеко изван њених граница, успех постиже тек у сарадњи са суседним и другим државама.

Приступањем Унији, наравно, неће одмах нестати сви међусобни и унутрашњи проблеми балканских земаља, није то никакав „чаробни штапић”, али ће се свакако отворити нове могућности и нови инструменти за њихово решавање.

У Бугарској је од почетка процеса постојао јасан консензус о уласку у НАТО и ЕУ, што није случај у неким другим балканским земљама, па ни у Србији. Изгледа да је „убеђивање” потребно на обе стране: и међу потенцијалним чланицама ЕУ да истрају, и међу „старим” чланицама да не заустављају и успоравају даље проширење Уније.

Тачно је да унутар ЕУ постоје оваква осећања, зато Бугарска, Румунија, Словенија и остале земље источне и средње Европе стално подсећају на обећање дато земљама западног Балкана и на потребу да оне постану део ЕУ. Унутар ЕУ је спремност за пријем нових чланица знатно мања него пре пет до десет година. ЕУ се доста променила, биће вам теже него што је било нама, зато морате да пружите јаке разлоге да сте „зрели” за чланство.

Истовремено желимо и да охрабримо будуће чланице да што пре испуне услове. Из искуства знамо колико је тешко, понекад и болно, али се заиста на крају исплати. Наша је порука: „будите спремни да се укрцате у европски воз, немојте допустити да прође крај вас без заустављања, да останете сами на станици”.

Чини ми се да ни у Србији нису сви уверени да је европски пут најбољи, или, ако су и свесни, као да се плаше тешкоћа које их на том путовању чекају. Моја је мисија да их уверим да су напори вредни труда.

Надам се да ће предстојећи самит ЕУ и западног Балкана у Сарајеву у јуну повратити ентузијазам на обема странама.

На основу примера Бугарске и личног искуства као посланика у Европском парламенту, шта мислите, како би Србија могла успешније да „лобира” за своје интересе у европским институцијама?

Већи успех ћете постићи брзим и квалитетним реформама у земљи и унапређивањем сарадње са суседима, него убеђивањем Брисела у своју посвећеност европским интеграцијама. Не можете се усмерити само на испуњење формалних услова, на техничке ствари. Најважније је како спроводите реформе у друштву, образовању.

Србија свој имиџ у Европи најуспешније поправља конкретним потезима, као што су разговори српског и хрватског председника о припремама за ЕУ, усвајање резолуције о Сребреници или одлука ваше владе да, у време кад је исландски вулкан приземљио авионе над Европом, омогући грађанима ЕУ да без пасоша, само са личним картама, уђу у Србију.

Шта ће бити бугарски приоритети у билатералној сарадњи са Србијом, и како ове односе побољшати с обзиром на то да наше две земље имају сасвим другачији став о Косову.

Сматрам да би нашу сарадњу требало усмерити на конкретне ствари око којих смо сагласни и које су корисне за обе земље (као што је помоћ Бугарске да Србија добије од ЕУ новац за изградњу гасовода „Јужни ток”, или довршетак аутопута између Софије и Београда, или учешће Србије у финансирању градње нове нуклеарке у Бугарској, из које би добијала струју), а не на спорна питања. То што је Бугарска признала независност Косова и подржава његову европску интеграцију још дуго ће, бојим се, бити повод за разлике у мишљењу, али надам се не и за изостанак боље сарадње између Бугарске и Србије.

----------------------------------------------

Најмлађи министар

Нови бугарски шеф дипломатије Николај Младенов, рођен 5. маја 1972, најмлађи је члан владе премијера Бојка Борисова, у којој је, од њеног формирања јула 2009, прво обављао функцију министра одбране, да би у јануару преузео портфељ спољних послова. Младенов је стручњак за међународне политичке и војне односе и светску економију. Магистрирао је у Лондону, истакао се као активиста цивилног друштва, основао Европски институт у Софији, радио за Светску банку у Бугарској, 2007-09. и био посланик у Европском парламенту.