Komšije na zajedničkom poslu

Pristupanje Evropskoj uniji je najbolji izbor za sve zemlje zapadnog Balkana, to je naš zajednički interes i zadatak, i Bugarska želi da u tome aktivno pomogne svojim susedima, kaže za „Politiku” Nikolaj Mladenov, šef bugarske diplomatije, koji je u okviru regionalne turneje posetio Beograd.

Okosnica Vaših razgovora upravo je podrška evropskim integracijama državama regiona. Zašto ste uvereni da je to pravo rešenje za sve nas, i šta bi u tome bio doprinos Bugarske?

Smatram da bi ulazak zapadnog Balkana u EU osigurao trajni mir u ovom delu kontinenta, kao što je stvaranje EU osiguralo mir u Evropi posle Drugog svetskog rata. Ovo je svakako i u interesu Bugarske, koja je i sama osetila posledice ratova na području bivše Jugoslavije i Miloševićeve diktature. Evropska integracija je, međutim, poduhvat koji nijedna zemlja ne može da ostvari bez pomoći i podrške prijatelja. Zato je to zajednički posao svih nas, sadašnjih i budućih članica EU.

Daću primer: Bugarska vodi snažnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali kako je reč o mreži koja se širi daleko izvan njenih granica, uspeh postiže tek u saradnji sa susednim i drugim državama.

Pristupanjem Uniji, naravno, neće odmah nestati svi međusobni i unutrašnji problemi balkanskih zemalja, nije to nikakav „čarobni štapić”, ali će se svakako otvoriti nove mogućnosti i novi instrumenti za njihovo rešavanje.

U Bugarskoj je od početka procesa postojao jasan konsenzus o ulasku u NATO i EU, što nije slučaj u nekim drugim balkanskim zemljama, pa ni u Srbiji. Izgleda da je „ubeđivanje” potrebno na obe strane: i među potencijalnim članicama EU da istraju, i među „starim” članicama da ne zaustavljaju i usporavaju dalje proširenje Unije.

Tačno je da unutar EU postoje ovakva osećanja, zato Bugarska, Rumunija, Slovenija i ostale zemlje istočne i srednje Evrope stalno podsećaju na obećanje dato zemljama zapadnog Balkana i na potrebu da one postanu deo EU. Unutar EU je spremnost za prijem novih članica znatno manja nego pre pet do deset godina. EU se dosta promenila, biće vam teže nego što je bilo nama, zato morate da pružite jake razloge da ste „zreli” za članstvo.

Istovremeno želimo i da ohrabrimo buduće članice da što pre ispune uslove. Iz iskustva znamo koliko je teško, ponekad i bolno, ali se zaista na kraju isplati. Naša je poruka: „budite spremni da se ukrcate u evropski voz, nemojte dopustiti da prođe kraj vas bez zaustavljanja, da ostanete sami na stanici”.

Čini mi se da ni u Srbiji nisu svi uvereni da je evropski put najbolji, ili, ako su i svesni, kao da se plaše teškoća koje ih na tom putovanju čekaju. Moja je misija da ih uverim da su napori vredni truda.

Nadam se da će predstojeći samit EU i zapadnog Balkana u Sarajevu u junu povratiti entuzijazam na obema stranama.

Na osnovu primera Bugarske i ličnog iskustva kao poslanika u Evropskom parlamentu, šta mislite, kako bi Srbija mogla uspešnije da „lobira” za svoje interese u evropskim institucijama?

Veći uspeh ćete postići brzim i kvalitetnim reformama u zemlji i unapređivanjem saradnje sa susedima, nego ubeđivanjem Brisela u svoju posvećenost evropskim integracijama. Ne možete se usmeriti samo na ispunjenje formalnih uslova, na tehničke stvari. Najvažnije je kako sprovodite reforme u društvu, obrazovanju.

Srbija svoj imidž u Evropi najuspešnije popravlja konkretnim potezima, kao što su razgovori srpskog i hrvatskog predsednika o pripremama za EU, usvajanje rezolucije o Srebrenici ili odluka vaše vlade da, u vreme kad je islandski vulkan prizemljio avione nad Evropom, omogući građanima EU da bez pasoša, samo sa ličnim kartama, uđu u Srbiju.

Šta će biti bugarski prioriteti u bilateralnoj saradnji sa Srbijom, i kako ove odnose poboljšati s obzirom na to da naše dve zemlje imaju sasvim drugačiji stav o Kosovu.

Smatram da bi našu saradnju trebalo usmeriti na konkretne stvari oko kojih smo saglasni i koje su korisne za obe zemlje (kao što je pomoć Bugarske da Srbija dobije od EU novac za izgradnju gasovoda „Južni tok”, ili dovršetak autoputa između Sofije i Beograda, ili učešće Srbije u finansiranju gradnje nove nuklearke u Bugarskoj, iz koje bi dobijala struju), a ne na sporna pitanja. To što je Bugarska priznala nezavisnost Kosova i podržava njegovu evropsku integraciju još dugo će, bojim se, biti povod za razlike u mišljenju, ali nadam se ne i za izostanak bolje saradnje između Bugarske i Srbije.

----------------------------------------------

Najmlađi ministar

Novi bugarski šef diplomatije Nikolaj Mladenov, rođen 5. maja 1972, najmlađi je član vlade premijera Bojka Borisova, u kojoj je, od njenog formiranja jula 2009, prvo obavljao funkciju ministra odbrane, da bi u januaru preuzeo portfelj spoljnih poslova. Mladenov je stručnjak za međunarodne političke i vojne odnose i svetsku ekonomiju. Magistrirao je u Londonu, istakao se kao aktivista civilnog društva, osnovao Evropski institut u Sofiji, radio za Svetsku banku u Bugarskoj, 2007-09. i bio poslanik u Evropskom parlamentu.