Лични потпис корака

Могу се прерушити, сакрити отиске прстију, преварити компјутеризоване камере, чак властиту ДНК држати под контролом, али једна ситница ће увек одати криминалце – ход.

Осим ослањања на отиске прстију и фотографије, научници сада чврсто верују да се приликом откривања могу поуздати и у начин ходања појединца. Полиција већ има базе података отисака дланова, ушних шкољки и рукописа, а и веома добре справе за препознавање лица у гомили. Међутим, с новим поступком мере распознавања осумњичених отишле су корак даље.

Више од десет година усавршавају се рачунари и програми који рашчлањују покрете снимљене помоћу ТВ камера надзираним компјутером и упоредити их с базом података за осумњичене. Замисао се заснива на претпоставци да свако има свој ходопис, себи својствен начин ходања.

Ова технологија је тек у повоју, међутим, већ је неколико пута искоришћена за решавања најтежих криминалних случајева. Шведска полиција користила ју је, на пример, пре три године да би ухватила пљачкаша умешаног у пљачку банке у којој је било људских жртава. Осим тог случаја, истражитељи који су трагали за убицом шведске министарке спољних послова Ане Линд 2003. замолили су стручњаке да проуче ход осумњиченог Михајла Мијаиловића, иако то није било потребно, јер је дотични признао убиство.

Британски истраживачи добили су од Министарства одбране, чак, 500.000 фунти потпоре за изучавање "аутоматског препознавања хода" који ће полицији и судовима омогућити упоређивање слика уловљених камерама с ходањем осумњичених.

Марк Никсон, са Универзитета Саутемптон (катедра за електронику и рачунарство), обелодањује да свако од нас има друкчији ход. То проистиче из сићушних разлика у јачини мишића, дужине тетива и костију, густине костију, оштрине вида, вештине усклађивања, искуства, телесне тежине, центра гравитације, оштећења мишића или костију, психолошких услова и личног стила корачања.

Веома је тешко то прикрити, јер нечији ход може бити разазнат и док доконо тумара око банковног службеника или у трку бежи с места злочина. Тим професора Марка Никсона уверен је, чак, да препознавање ходања има преимућства у односу на препознавање лица. Наиме, постоје многи случајеви у којима је починилац снимљен, а да му се не види лице.

Поступак који су осмислили саутемптонски стручњаци поуздан је 80 одсто. За потребе истраживања направљена је база података људи који су се добровољно подвргли проучавању кретања да би се поткрепиле научне претпоставке. Добровољци су ходали кроз биометријски тунел, а уређај је бележио поједине показатеље.

Британци размишљају да се успостави национална банка начина хода да би судовима приказали да сваки човек хода различито и да се то може употребити као доказ на суђењу.

Многе државе данас уводе биометријске пасоше, иако снимање није довољно поуздано приликом препознавања ћелавих, црнаца и људи са смеђим очима. Неће бити нимало необично да ови подаци ускоро буду допуњени приказима ходања.