Lični potpis koraka

Mogu se prerušiti, sakriti otiske prstiju, prevariti kompjuterizovane kamere, čak vlastitu DNK držati pod kontrolom, ali jedna sitnica će uvek odati kriminalce – hod.

Osim oslanjanja na otiske prstiju i fotografije, naučnici sada čvrsto veruju da se prilikom otkrivanja mogu pouzdati i u način hodanja pojedinca. Policija već ima baze podataka otisaka dlanova, ušnih školjki i rukopisa, a i veoma dobre sprave za prepoznavanje lica u gomili. Međutim, s novim postupkom mere raspoznavanja osumnjičenih otišle su korak dalje.

Više od deset godina usavršavaju se računari i programi koji raščlanjuju pokrete snimljene pomoću TV kamera nadziranim kompjuterom i uporediti ih s bazom podataka za osumnjičene. Zamisao se zasniva na pretpostavci da svako ima svoj hodopis, sebi svojstven način hodanja.

Ova tehnologija je tek u povoju, međutim, već je nekoliko puta iskorišćena za rešavanja najtežih kriminalnih slučajeva. Švedska policija koristila ju je, na primer, pre tri godine da bi uhvatila pljačkaša umešanog u pljačku banke u kojoj je bilo ljudskih žrtava. Osim tog slučaja, istražitelji koji su tragali za ubicom švedske ministarke spoljnih poslova Ane Lind 2003. zamolili su stručnjake da prouče hod osumnjičenog Mihajla Mijailovića, iako to nije bilo potrebno, jer je dotični priznao ubistvo.

Britanski istraživači dobili su od Ministarstva odbrane, čak, 500.000 funti potpore za izučavanje "automatskog prepoznavanja hoda" koji će policiji i sudovima omogućiti upoređivanje slika ulovljenih kamerama s hodanjem osumnjičenih.

Mark Nikson, sa Univerziteta Sautempton (katedra za elektroniku i računarstvo), obelodanjuje da svako od nas ima drukčiji hod. To proističe iz sićušnih razlika u jačini mišića, dužine tetiva i kostiju, gustine kostiju, oštrine vida, veštine usklađivanja, iskustva, telesne težine, centra gravitacije, oštećenja mišića ili kostiju, psiholoških uslova i ličnog stila koračanja.

Veoma je teško to prikriti, jer nečiji hod može biti razaznat i dok dokono tumara oko bankovnog službenika ili u trku beži s mesta zločina. Tim profesora Marka Niksona uveren je, čak, da prepoznavanje hodanja ima preimućstva u odnosu na prepoznavanje lica. Naime, postoje mnogi slučajevi u kojima je počinilac snimljen, a da mu se ne vidi lice.

Postupak koji su osmislili sautemptonski stručnjaci pouzdan je 80 odsto. Za potrebe istraživanja napravljena je baza podataka ljudi koji su se dobrovoljno podvrgli proučavanju kretanja da bi se potkrepile naučne pretpostavke. Dobrovoljci su hodali kroz biometrijski tunel, a uređaj je beležio pojedine pokazatelje.

Britanci razmišljaju da se uspostavi nacionalna banka načina hoda da bi sudovima prikazali da svaki čovek hoda različito i da se to može upotrebiti kao dokaz na suđenju.

Mnoge države danas uvode biometrijske pasoše, iako snimanje nije dovoljno pouzdano prilikom prepoznavanja ćelavih, crnaca i ljudi sa smeđim očima. Neće biti nimalo neobično da ovi podaci uskoro budu dopunjeni prikazima hodanja.