Пола „Заставе” вози такси

Крагујевац – С почетка транзиције, 2000. године, у Крагујевцу једва да је било око сто такси-возила. Сада их је неколико пута више. Сами таксисти кажу – близу хиљаду, а надлежни у градској управи тврде – шест стотина. Иако се подаци разликују, једно је сигурно: највећи проблем крагујевачких таксиста је прекобројност. А, одакле толико нових такси-превозника, слажу се и они и представници локалне управе – практично, свима који су у овом граду остали без посла, пре свега се мисли на „Заставине“ раднике, најлакше је било да од отпремнина купе возило и седну за волан.

Временом се у граду направила толика гужва на такси-стајалиштима да је и таксистима и пешацима сада тешко да маневришу. У Крагујевцу је, наиме, свега 12 званичних, обележених стајалишта, а места за паркирање такси-возила једва стотинак.

– Градска управа мора да промени одлуку и ограничи број таксиста. У Београду, на пример, према подацима асоцијације СИТАБ, није издата ниједна нова такси-дозвола још од 2004. године. Једноставно, тек кад неко престане да се бави овим послом, на његово место може да дође нови таксиста. У Крагујевцу се такси-дозволе дају и шаком и капом, да вам не причам какви се све људи хватају волана, па ми који се тим послом бавимо годинама сад немамо где да се паркирамо. А без уплате од 3.000 динара за место на стајалишту нема ни дозволе – прича за наш лист таксиста Јосип Штефан.

То јесте проблем – каже у изјави за „Политику“ Зоран Јовановић, члан Градског већа задужен за комунална питања, али наводи и да би ограничавање броја таксиста „било противзаконито“.

– Како би изгледало да неком ко хоће да отвори кафић или кладионицу то забранимо. Исто вам је и са таксистима. Једноставно, за тако нешто не постоје законске могућности. А то што су многи у „Застави“ и другим предузећима остали без посла и одлучили да таксирају више је проблем социјалне природе – објашњава Јовановић, наглашавајући да од новембра прошле године, када је истекао рок за прилагођавање новој градској одлуци, такси-дозвола није издата ником ко није испунио услове и купио возило не старије од десет година.

Што се тиче броја стајалишта, Јовановић се слаже да их је мало, али каже и да је градска управа таксистима „изашла у сусрет колико се могло“.

– Наша путна инфраструктура заиста није прилагођена оволиком броју таксиста, улице су уске, тротоари, такође, али Дирекција за урбанизам је учинила све што је могла да им обезбеди места где ће чекати путнике. Не можемо да им дамо неке атрактивне локације, будући да Крагујевац ионако има проблем са паркирањем. Места је мало, па како свим возачима, тако и таксистима – поручује Јовановић.

Беспарица у Крагујевцу траје годинама, људи су принуђени да се сналазе како знају и умеју, па ни случајеви кршења закона нису ретка појава. Колико има нелегалних таксиста, „линијаша“ и непријављених „дивљака“, нико са сигурношћу не може да каже, али и таксисти и локална управа су јединствени – такве треба уклонити са улица, јер и регистровани такси-превозници и град остају без прихода који иде у џеп онима који не плаћају порез.

– Град не може да ограничи број таксиста, није у могућности да обезбеди већи број стајалишта, па шта онда може. Може ли, бар, да спроведе закон и са улица уклони „дивљаке“ и „линијаше“. Они ником ништа не плаћају, а кад се ми, због малог броја места, непрописно паркирамо, саобраћајна полиција нас „одере“. Казна је 5.000 динара, а мој дневни приход 1.000 динара. То, практично, значи да пет дана радим џабе – жали се таксиста Југослав Ивановић.

И док легални таксисти позивају градску саобраћајну инспекцију да „боље гледа ко је ко“, Јовановић из Градског већа каже да се надлежни и са овим проблемом „боре колико могу“.

С друге стране, Крагујевчанима је, мање-више, свеједно ко их вози. Важно им је да безбедно стигну куд су наумили, јер пара из џепа иде, па иде. Додуше, неки су схватили да су се „опекли“, јер рачун код „линијаша“ и „дивљих“ превозника, који не користе таксиметар, зна да буде и дупло виши.

Бране Карталовић