Интернет и хумор

Хумор се увек ширио брзином најбржег превозног средства, да би с Интернетом постигао идеал јединства времена и простора. Једним кликом миша, психијатрима омиљене животиње коју сусрећу у халуцинацијама делирантних алкохоличара, за час се из света ствари одлети у виртуелни, за неке бољи, свет. Једина препрека је језик споразумевања. Зато хумор на разним облицима интернетске комуникације има своје специфичности. Остаје му главни недостатак, а то је лична комуникација. Хумор је превасходно друштвена категорија и за пуни ефекат за њега је потребан саговорник, слушалац, посматрач, судионик, гледалац, то јест огледало у којем се одражава његово дејство. Виртуелни свет Интернета зато фаворизује неке облике духовитог изражавања, док су други, класични облици, мање ефектни. Али како је филм преузео из театра неке комедије и прилагодио их својим техничким могућностима, да би телевизија то исто учинила с филмском продукцијом, тако и Интернет показује своје компаративне предности у неким облицима испољавања духовитости, док друге баца у други план. Козерија, анегдота, хумореска, комедија, донекле и виц, нису толико ефектни кад се читају на интернетској мрежи, за разлику од фотострипа, скечева, урадака на лицу места који подсећају на скривену камеру, круже мрежом и засмејавају диљем планете.

Доста ефекта постижу и краће снимке неких животних ситуација, које својом непредвидивом, духовитом поентом побиру успех. Занимљиво да и умрежавање поклоника духовитости на Интернету иде према афинитетима. Не само то, него је ангажман на мрежи изнео на видело неке особе које су у приватном животу малтене стидљиве, смерне и повучене, али када се посматрају кроз избор духовитости које примају и шаљу даље, открива се права природа која пршти од духовитости. Интернет је изнео на светлост дана женску духовитост, која је због социјалних обзира била у другом плану. У друштву где се причају вицеви, добро одгојене девојке би смерно спустиле поглед при помињању ласцивних речи, без којих виц не може. Суочена само с блештавилом екрана у самоћи собе где држи компјутер, ослободила се друштвених стега и може се препустити слободном схватању духовитости. Ако имате срећу да на ваш мејл стиже духовитост у избору неке даме, уочићете да има потенцијал истоветан фаворизованим духовитим мушкарцима. Ако и лично познајете такву особу не можете мимоићи закључак да се ради о много комплекснијој и душевно богатијој личности него што сте је пре тога сматрали. Нови медиј је изнео на светлост дана нешто што потенцијално љубоморним мужевима смета и склони су да ниподаштавају али и забрањују даљњи ангажман брачне дружице у сфери духовитости. То је унапред изгубљена битка, баш као што су осуђени на неуспех сви који се боре против духовитости. Духовитост је некад последња одбрана, у сваком случају једина у којој и кад се привидно губи, преостаје осећање супериорности. У све озбиљнијем свету духовитост је субверзивна, она руши устаљени ред ствари и поредак, толико мио и драг конзервативним, крутим умовима. Њихов животни принцип је: „Не таласај!” и све што потенцијално диже прашину плаши их устајале у њиховој жабокречини.

Кратки фотострипови, серија слајдова с постепеном кумулацијом напетости до духовитог контрапункта након климакса, постижу веома велике ефекте. Најчешће су то ситуације ухваћене мобилним телефоном, несавршене у техничком погледу али с хумористичке стране апсолутно успеле. Хумористи, афористичари, вицмахери, комедиографи ће морати свој таленат прилагодити глобалној мрежи и њеним правилима ако желе да њихов рад уроди плодом. Иако ће остати непревазиђен ефекат директног контакта и огледало сопственог смеха у зеници саговорнице, треба користити свако приручно средство да се духовита мисао, шала, виц прошири на што већи број људи. То је најбоља превентива душевне равнотеже, предуслов здравља и среће. Ако добро стање сведемо на само један појам – то ће бити духовитост јер извире из најбољих дубина душе. А човек без душе, руку на срце, и није човек.

Виртуелни свет је ту незаобилазан јер је део свакодневице човечанства и сигурно да, упркос примедбама, не можемо победити. А паметан човек је онај који кад схвати да је противник надмоћан, он му се прикључи, баш као у оном вицу где Црногорац прича како је гледао како тројица туку једнога, притом размишљајући да ли да се укључи или не укључи.

Шта је на крају било, пита га саговорник?

А шта да ти кажем, пребили смо га на мртво име?!